Велике количине дроге на КиМ, и поред Еулекса и УН

 У Србији је у последњих годину дана заплењено 1.478 килограма дрога, а велике количине се складиште на Косову и Метохији, и поред присуства Еулекса и УНМИК-а, речено је данас новинарима поводом обележавања Међународног дана борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Према оперативним подацима МУП-а, у протеклих годину дана у Србији је било је 5.081 заплена дроге, а поднете су 4.273 кривичне пријаве против 5.215 особа. Забележно је велико присуство наркотика, у повећању је и број људи који користе дроге и то не само у великим градовима, већ и у мањим срединама попут Бора, где је примећен велики број зависника, речено је том приликом.

Опреративни подаци МУП-а, саопштени новинарима у Институту за јавно здравље Србије, показали су да се на Косову и Метохији складиште велике количине дроге и поред присуства Еулекса и УНМИК-а, што показује да су резултати борбе против кријумчерења дроге недовољни.

Земља из које углавном стиже хероин је Авганистан и 80 одсто хероина који прође балканским путем се произведе у Авганистану, а "кључна" земља одакле креће према Србији је Турска. Кријумчари хероина, како је речено, углавном заобилазе "централну руту", а самим тим и Србију и њихови путеви углавном све више иду ка земљама на северу.

Захваљујући сарадњи са полицијама у региону и земљама ЕУ попут Шпаније, Грчке, Румуније, Аустрије, Холандије, Велике Британије, како је речено, ухапшено је 48 особа.

У Београду је, према подацима МУП-а, само од једне групе одузето 10 станова у вредности више од два милиона евра.
Заменик директора полиције Бранислав Митровић је рекао да МУП сарађује свакодневно са свим субјектима, пре свега министарстава здравља и рада и социјалне политике, како би се смањило коришћење дроге и број зависника.

"Ако је повећан број зависника, онда наши резултати говоре да у превентивном смислу не чинимо довољно како зависника не би било више у односу на ранији период", казао је он на конференцији за новинаре, додајући да ако је зависника више онда значи и да је дрога све присутнија на овим просторима.

Он је казао да је на међународној заједници одговорност и да се службе морају хватати у коштац тамо где се дрога производи и одакле долази, наводећи да се у неким земљама, где су присутне међународне снаге налазе велике количине дроге и међународни дилери наркотицама.

"Недовољно је то да се ми хватамо у костац оним што би требало да буде брига једне шире међународне активност и полицијске и других субјеката и ова тема мора бити присутна у медијима, не само данас већ сваки дан", казао је он.

Државни секретар Министарства здравља Периша Симоновић је рекао да су у области сарадање с другим службама и превенције постигнути помаци, али да је неопходно и даље радити на томе. Директорка Института "Батут" др Тања Кнежевић је указала, да према подацима из Регистра те установе за 2010. годину, лечено је више мушкараца него жена, тачније мушкараца је било 88 одсто, а жена 11,3 одсто.

Највећи број зависника долази на лечење на личну иницијативу - 62,3 одсто, а на иницијативу члана породице или пријатеља 33,2 одсто. Млади са психоактивним средствима започињу у просеку са 17 година живота, а најчешћи разлог узимања опијата је знатижеља, потом утицај вршњака, партнера и слично. Кнежевић је рекла да је у четири здравствене установе где се лече зависници 2009. године било 641 пацијент на лечењу метадоном, а 2010. тај број је смањен и реч је углавном о хероинским зависницима.

Шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Дорит Ницан је рекла да је број људу који користе дроге у Србији у повећању посебно код малолетника па је важно побољшање приступа и квалитета третмана и бриге зависника од дрога, развој нових програма, стратегија и реформи, као и стварање базе података.