Паркови интернет-културе

Московске паркове очекује „апгрејд“: биће оплетени Светском паучином. У августу ће се бесплатни бежични интернет појавити у свих четрнаест паркова за културу и одмор у главном граду. Уз помоћ Wi-Fi они ће постати много привлачнији за публику – таква је светска пракса. А и оператерима мобилне телефоније овакво партнерство иде у прилог.

У интернетизацији паркова московске власти се угледају на Европу и САД. У свим светским престоницама усвојени су програми да се бесплатним Wi-Fi обухвати цео град. Од краја прошле године приступ интернету се у парковима и на трговима појавио у Москви и у низу других већих градова – на пример, у Санкт-Петербургу, Тјумену у Сибиру и Краснодару, на југу Русије. Бесплатни Wi-Fi више нису реткост у кафићима и ресторанима. Могу се користити у оквиру Кружне линије Московског метроа. Могуће је да ће се бежични интернет појавити и у библиотекама главног града – овакве идеје су се могле чути више пута. Град се мало-помало претвара у информациону средину, кажу стручњаци за урбанистику.

С уличним интернетом градски простор постаје комфорнији за људе, објашњава стручњак за градску архитектуру Јегор Коробејников. Појава Wi-Fi привући ће у паркове већи број студената са смартфоновима и таблетима, који ће моћи да се спремају за часове на ваздуху, као и људе који се баве интелектуалним радом – писце и научнике. Идеја је да парк треба да постане на известан начин „свој“, малтене „кућни“ простор.

У оваквој концепцији парк изгледа скоро идилично, као оаза за одмор и стваралаштво, која као да сама тражи да буде снимљена на филмску траку. Тако изгледају, рецимо, Централни парк у Њујорку у холивудским филмовима, или париски паркови у европском филму.

Ипак, све је много прозаичније. Некада су паркови били места за одржавање празника, за свечани излазак у свет. Сетимо се, на пример, познатог париског врта Тилери. Сад паркови пре свега имају утилитарне функције, истиче Јегор Коробејников.

„Парк је место где људи проводе слободно време. И што више могућности за провод имају, то је боље и за парк, и за људе. То ће бити пријатан, угодан простор, који ће почети да живи непрестаним животом и биће привлачно место.“

И заиста, савремени паркови постају вишенаменски простори, на којима се одржавају концерти, фестивали, изложбе архитектуре, спортска такмичења, мастер-класови, предавања и много тога другог. То се дешава и с московским парковима, који све смелије експериментишу с простором и његовим функцијама. Један од јарких примера за ово јесте Централни парк за културу и одмор „Горки“ у центру Москве. У суштини, он је универзалан: ту су и концертна бина, и спортска игралишта-трансформери за фудбал на плажи, одбојку и бадминтон, и луна-парк за децу и место за стваралачке радионице.

Програм бесплатног Wi-Fi обухвата Парк „Горки“, Сокољники, Фили, Кузминки, башту Ермитаж, Измаиловски парк и друге познате паркове у главном граду. А пошто ће паркови бити „умрежени“, треба размислити о томе како да се ова могућност разумно искористи и за туристичке потребе.

Има смисла стварање комплексног информационог система. У њега би могли да се укључе електронски водич по парку, преглед догађаја, као и такозване QR-ознаке (од енглеског quick response – „брзи одговор“). То су специјални бар-кодови на споменицима историје и архитектуре на које се може усмерити смартфон и одмах добити информација која даје објашњење. Узгред речено, овакви QR-кодови су се већ појавили у Тверској улици, а у Москви ће бити обележено преко 800 хиљада таквих објеката.

Треба преузети тактику бизниса који заједно с приступом интернету поставља блок с корисним информацијама, истиче интернет-аналитичар Јекатерина Аксјонова.

„Ако погледате искуство кафића и малих ресторана, видећете да тамо често постоји бесплатни Wi-Fiконкретног оператера мобилне телефоније. Оператер ступа у партнерске односе с овим установама и под партнерским условима обезбеђује тачку приступа интернету, добијајући у размену рекламу и лојалан однос претплатника – корисника.“

За оператере мобилне телефоније је освајање паркова добар маркетиншки потез. Осим тога, за оператере-гиганте су трошкови за Wi-Fi кап у мору. Тим пре што је корист за обе стране – како за град, тако и за компанију мобилне телефоније, очигледна. Друга варијанта финансирања пројекта претпоставља донације из градског буџета. Тако се, на пример, усавршавају паркови у Њујорку.

Уосталом, финансијски детаљи програма биће познати касније. Такође, засад није јасно да ли ће у парковима постојати издвојене Wi-Fi зоне или ће мрежа обухватити целу њихову територију. Још се поставља питање да ли ће бежични интернет радити зими. Сви детаљи биће познати ускоро. Засад власти главног града праве калуклацију свих трошкова.