Руска крстарица за РМ Индије: која страна ће добити „индијски џокер“

Изградња тешких крстарица носача авиона по пројекту 1143 у СССР је почела у јулу 1970. године с почетком рада на главном броду „Кијев“ у Црноморском бродоградилишном заводу. Рад на четвртом броду серије, „Бакуу“, будућем „Адмиралу Горшкову“, започет је осам година касније у Николајеву и то је био последњи саграђени брод типа „Кијев“. Данас се врши тестирање новог носача авиона индијске флота „Викрамадитја“ (бивши „Адмирал Горшков) у Белом мору. До краја године брод треба да крене за Индију.

Историја ове породице крстарица – носача авиона је сложена. Започета је 1960-их година, кад се СССР вратио стварању велике надводне флоте. Њен изглед представља резултат компромиса између министарства бродоградилишне индустрије, војне команде и политичког руководства СССР.

Флота је рачунала да ће добити универзалније ратне бродове (јефтиније од носача авиона РМ САД), који носе противподморничке хеликоптере Ка-25 и авионе вертикалног полетања и слетања Јак-36 (Јак-38). Намена ових авиона ни данас није јасна многим стручњацима: они се класификују час као ловци, час као офанзивни авиони. Међутим, као ловци, они су заостајали чак и за британским „Харијерима“, а да не говоримо о машинама типа МиГ-23 и „Фантому“, а као офанзивни авиони практично за свим бомбардерима водећих земаља. Одлучено је да се, ако Јак-38 није у стању да обезбеди нормалне могућности за наношење удараца, појача наоружање самог брода, уз његово снабдевање противбродским ракетама.

Распад СССР је осујетио планове за модернизацију носача авиона, по којима је требало да добије најновије Јак-141. 1992. године започео је ремонт „Адмирала Горшкова“ који се више није никад није завршио. У фебруару 1994. године на крстарици су се догодиле две велике несреће – пожар и експлозија паровода. Више нико није говорио о могућностима повратка брода у строј.

О могућностима продаје брода Индији почело је да се говори крајем 90-их година. Тада су понуђени планови за његову прераду у класичан носач авиона уз обезбеђење базирања 20-25 авиона МиГ-29. Уговор за продају носача авиона закључен је 2004. године. На основу њега Русија се обавезала да за 1,5 милијарду долара преда Индији брод, партију палубних ловаца и да обучи посаду. У РМ Индије „Адмирал Горшков“ је добио назив „Викрамадитја“ у част једног од историјских јунака земље.

По архитектури прерађена крстарица унеколико подсећа на брод „Адмирал Кузњецов“ мањих димензија. Интересовање за пројекат порасло је у лето 2007. године, кад је било објављено да се обуставља уговор, који је првобитно предвиђао предају брода 2008. године и потребу за наставком радова до 2010. године. У саставу индијске флоте руски брод ће заменити носач авиона „Вириаат“ – бивши британски „Хермес“ који је произведен 1959. године, а Индија га је купила 1985. године. Уколико га „Адмирал Горшков“ замени 2010. године, „Вираат“ ће послужити укупно 51. годину. Руска крстарица је саграђена 1987. године. Каква ће бити њена судбина 2038. године?

Није могуће одговорити на ово питање. Руски брод је за индијску флоту данас веома вредан „џокер“. „Адмирал Горшков“ с МиГ-29 на палуби обезбеђује индијској флоти надмоћ над сваким од суседа, укључујући пре свега вечитог противника – Пакистан. Није јасан ни могући потенцијал кинеских бродова, пре свега због сумње у способност кинеске ваздухопловне индустрије да направи заиста добар палубни ловац, чак и уз коришћење прототипа који је купљен у Украјини, експерименталног примерка совјетског Су-33.

Притом РМ САД остаје једина флота у региону, која поседује битну надмоћ у односу на РМ Индије. Истовремено, САД је веома потребна подршка Индије у евентуалном сукобу с Кином. Може се само нагађати којој страни ће припасти индијски џокер и коју карту ће представљати на крају.

Иља Крамник,