Косовски бизнис Веслија Кларка

Бивши командант НАТО снага на Косову, осуђени ратни злочинац у Србији (пресуда никада није извршена) пензионисани амерички генерал Весли Кларк, ће инвестирати више од пет милијарди долара у привреду Косова. Компанија „Енвидити“, чији је Кларк власник, обратила се такозваним властима са захтевом за добијање дозволе за експлоатацију угља на западу Косова. Србија је саопштила да намерава да тражи заштиту државних природних ресурса, али нико нема намеру да било шта пита Београд.

Пљачкање, као по правилу - следећи је корак након освајања. Људи који су 1999. помогли албанским терористичким групама да дођу на власт на Косову, или они који сада контролишу шта се овде дешава, изгледа да знају како да се окористе о „демократизацију“, која је спроведена 1999. у Југославији. Медији су својевремено писали о приватном бизнису америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела, који је повезан са рударским комбинатом „Трепча“. Он је још инвестирао у изградњу аутопута од Албаније до Косова, али и обезбеђује посао за телефонску компанију Косова. Власница контролног пакета акција ове телефонске компаније је ... бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт. У принципу, може се разумети гђа Олбрајт, која је некада изразила жаљење што до НАТО интервенције у Југославији није дошло раније.

Али, да се вратимо генералу Кларку. Увек је био у одличним односима са косовском „владом“ и „премијером“, бившим припадником терористичке организације Хашимом Тачијем. Штавише, у Приштини постоји улица, која носи његово име. Све ово не изненађује. Руски генерал-пуковник, у пензији, познати политички аналитичар Леонид Ивашов, чак и на суђењу Слободану Милошевићу указао је на савезничку природу односа НАТО трупа и бораца „Ослободилачке војске Косова.“ Ивашов је указао на чињеницу да је генерал Весли Кларк игнорисао податке руске обавештајне о терористичкој ОВК. Тешко је рећи да ли је Кларк добар као војни стратег, али дефинитивно има истанчано чуло за економију. Чињеница је да тржиште нафте и гаса није увек стабилно и имајући у виду да резерве „црног злата“ нису бесконачне, стручњаци често говоре о изгледима за производњу синтетичких горива - укључујући и она добијена из угља. Кларкова компанија очекује да ће дневно моћи да произведе 100.000 барела.

Мишљење србског новинара Николе Врзића:

"Подсећам вас да је у почетку, за америчку администрацију, такозвана ОВК била на листи терористичких организација, то се одједном променило. Видели смо да је ОВК била практично теренска снага НАТО пакта, који је бомбардовао Србију. Имали су тај заједнички циљ да отму Косово и Метохију од Србије. Истовремено, очигледно је да су све време ту склапали некакви пословни дилови и аранжмани. Дефинитивно се сада види да је циљ бомбардовања, између осталог био и да се Србији отму огромна природна богатства која постоје на простору наше јужне покрајине. Са тим у вези, зашто се и ти који су спроводили ту политику не би успут окористили. Угаљ је најзаступљеније природно богатство, а стручњаци помињу и различита минерална богатства на простору КиМ, а доста тога није још до краја истражено."

Резерве угља на Косову, процењују се на 16 милијарди тона, што је - скоро 70% од целокупних резерви Србије. Према речима професора Рударско-геолошког факултета у Београду, Владимира Павловића, на Косову су највеће и најекономичније резерве у Европи.

Кларкови економски планови, узгред буди речено, изазивају веома лоше историјске аналогије: производња течних горива из угља активно се развијала 30.-их година у Немачкој. Као што је истакао својевремено у интервјуу за Радио „Слобода“ шеф немачког Института за угаљ Хенел Матиас „без ове индустрије, национал- социјалистички режим једноставно не би могао да започне Други светски рат.“ Узгред, генерал Кларк, у једном тренутку скоро није започео Трећи светски рат, када је 1999. издао наређење о супротстављању руским падобранцима у Приштини, на аеродрому Слатина. Али сада је он у пензији, и, очигледно, само жели више новца – а доћи до њега, на окупираном подручју је много лакше.