Затегнути каишеве и… умрети

Док су медији расправљали да је Грчка преварила ЕУ, повећавши за 70 хиљада број државних службеника уместо да смањи трошкове за неколико хиљада ради подмиривања дугова, финансијску помоћ је затражио Кипар. Поред тога је проблем рекапитализације шпанских банака. У понедељак су индекси ефеката почели да падају. Пре тога, у петак, у буквалном смислу речи онесвестио се бивши министар финансија Грчке Василис Рапанос. Ни он, ни под хитно оперисани премијер Антонис Самарас неће ићи на самит ЕУ, где грчка страна планира да помоћу ценкања добије ублаживање мера строге штедње. Међутим, један од главних кредитора Атине – Немачка – чак на званичном нивоу не крије своје негодовање: Доста! Доста да се тражи помоћ, под хитно усвајајте програм акција и изађите из кризе! Само нико не даје рецепат како да се то учини.

Хоће ли самит шефова 27 држава ЕУ разјаснити ситуацију, како је изјављено, биће објављен постепени план стварања правог фискалног и политичког савеза? Вреди ли чекати конкретна решења, између осталог, и за одрешивање грчког чвора? Коментар научника Центра европских истраживања Института светске економије и међународних односа Јурија Квашњина.

"Тешко је рећи какве ће одлуке бити усвојене. Изгледа, никакве. Једноставно ће бити настављена дискусија, и то у одсутности два кључна грчка чиновника, што, свакако, изазива размишљања. Нису они спремни за преговоре, одгађају их? Мада, изгледа, бурна изборна кампања је могла заиста да угрози њихово здравље. Међутим, Грчка ће морати да испуњава своје обавезе. Вероватно ће јој пружити попусте, макар ради тога да се одржи крхка, коалициона (четврта за 8 месеци) влада. Дужнику могу да омогуће пролонгацију смањења државних трошкова до 2013. године, и то не за 11 милијарди евра, а, рецимо, за 8 до 9. Продужен је рок испуњавања Маастришког критеријума буџетског дефицита у износу 3 одсто од бруто-домаћег производа. Уступци су формални, искључиво ради умиривања нервозног грчког становништва. Свакако, да би се одгодило заоштравање грчке кризе, да не би се оно поклопило са кризом банкарског система Шпаније. Не вреди да Атина рачуна на програм стимулисања економског раста. Шта да се стимулише? Где су конкурентне гране грчке економије?"

Према проценама, ниво незапосљености у Грчкој је виши од 22 одсто. То је реално четвртина способног за рад становништва. Земља је уствари на рубу социјалне катастрофе. Грчки политиколог Спирос Резопулос саопштава да у локалним фастфудима учестали су случајеви, када тамо продире човек и истргне храну из нечијих руку. Ако такав несрећник затегне каиш, он може и да умре. Међутим, Немачка упорно препоручује Грцима монетаристички рецепт изласка из кризе.

"Свакако, став Грчке је важан. Додуше, данас је у ЕУ настала реална опозиција строгој штедњи, коју упорно спроводи Ангела Меркел. Идеће године ће бити одржани избори у бундестаг. Ако на власт дођу социјалисти из СДСН, они неће бити толико строги према Атини. Међутим, треба сачекати идућу годину. Безнађе очај, неповорење према политичарима шире се у грчком друштву. Први пут за 50 година порасла је грчка заједница, и то не на неком другом месту, већ у… Истамбулу! Познајем Грке, који завршавају ресторански, хотелски бизнис, а чак и разматрају могућност да се преселе у Русију."

Московски експерт директно повезује даљу присутност Грчке у еврозони с развојем опште ситуације у Европи. Међутим, ако почне пуновредна рецесија, она практично нема могућност да остане у монетарном савезу.