Митрополит Амфилохије: Обновом цркве на Ловћену враћамо достојанство Његошу

 Обновом цркве на Ловћену Црна Гора се одужује и Светом Петру Цетињском и Његошу. Светородној лози Петровића. Историји и традицији. Тим чином се враћа достојанство највећем песнику Јужних Словена и народу који га је изнедрио.
То је и те како и чин за будућност.

У ексклузивном разговору за Новости, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, образлажући идеју коју је јавно саопштио протекле недеље, најављујући двестоту годишњицу од рођења Петра Другог Петровића (идуће године), изразио је уверење да ће ловћенска црква “васксрснути” тамо где је и настала. Одмах поред Његошевог маузолеја. Храбри, како је казао, чињеница да је предлог Закона о обнови цркве на Ловћену, који је урадила Нова србска демократија, ушао у скупштинску процедуру.

- То је прва и најстарија црква посвећена Петру Првом Петровићу - наглашава митрополит Амфилохије. - Подигао ју је 1846. Његош, који је својом руком нацртао како она треба да изгледа. Потом је оставио и аманет да у њој и сам почива. Бежао је “пустињак цетињски” од ропства у приземљу и винуо се на Ловћен, где су га утамничиле ондашње власти југословенске и црногорске, постављајући хладни Мештровићев маузолеј на место на коме је претходно безобзирно порушена заветна црква.

Владика Амфилохије подсећа на многобројне спекулације које су у оптицају у Црној Гори када је у питању првобитна обнова цркве ловћенске.

Њу је 1916. године, у јеку Првог светског рата, гађала артиљерија Аустроугарске и знатно је оштетила. Остало је, каже он, записано да је парох Дугодолске парохије (Његуши), којој је припадала ова црква, упозорио да ће се храм, ако се не приступи обнови, “обурдати низ Ловћен”. Први који је започео рад на обнови био је тадашњи митрополит црногорски Гаврило Дожић. Формирао је одбор за обнову, у којему су се нашли најугледнији људи тадашње Зетске бановине. Године 1921. Архијерејски сабор је донео одлуку о обнови знамења на Ловћену где “се има похранити прах Његошев”.

Две године касније, тражећи помоћ за велики посао који предстоји, митрополит Дожић се обратио југословенском краљу Александру Карађорђевићу. Унук првог и последњег црногорског краља Николе Петровића одмах је прихватио идеју и већ 1924. је формиран главни одбор за повратак Његоша у своју капелу, који су чинили најугледнији људи тог времена.

- Мање се у јавности зна да је краљ Александар, баш те 1924, дао лично налог великом вајару Ивану Мештровићу да направи споменик-капелу Његошу, на врху Ловћена - објашњава митрополит Амфилохије. - Мештровићев нацрт је објављен у “Новој Европи” 1924. До реализације тог пројекта није дошло. Митрополит Дожић је тражио аудијенцију код краља Александра и образложио да Црква не може да дозволи да се на Ловћену подиже било шта друго осим цркве. И да ће се, ако буде друкчије, “побунити Црногорци, посебно Његуши”. Краљ је прихватио разлоге, али није заборавио ни на Мештровића. Дотеран је пројекат и по њему је урађен спомен-комплекс на Авали, који је и данас симбол Београда.

Наш саговорник каже да се после тога приступило обнови цркве “онакве каква је била”. У истим габаритима, од истог камена ловћенског (са Иванових корита). На том послу је радио и познати руски архитекта Николај Краснов, један од најбољих у то време, који је оставио свој стваралачки траг и на другим местима у ондашњој Југославији, посебно у Београду. Да су правила строго поштована показује чињеница да је за олтарску апсиду враћена првобитна света трпеза. Црква на Ловћену посвећена Светом Петру Цетињском засјала је у пуном сјају 1925, када је освештана. Великој свечаности присуствовао је и краљ Александар, у чијим венама је текла и крв Петровића.

- Трпеза и жртвеник сведоче да црква на Ловћену није била само споменик већ да је у њој вршена служба Божија - истиче митрополит Амфилохије. - Постоји и запис Вука Врчевића, који каже да је у њој сваке године служена заупокојена литургија погинулим црногорским јунацима. Све је то, дакле, поштовано, па јефтине приче о томе да су Карађорђевићи “поништавали Црну Гору на врху Ловћена” заиста немају основа. Бесмислене су. И јадне.

Пошто је порушена 1972. одлуком власти, противно вољи Цркве, али и многобројних интелектуалаца ондашње Југославије, који су јавно иступили против “замене” цркве (која се тада налазила и у грбу Црне Горе) Мештровићевим маузолејом, он је, ипак, 1974. свечано отворен.

- Узета је, тада - наглашава Амфилохије - душа и Ловћену и Његошу, понижен је и Свети Петар Цетињски. Уместо светог тројства (Петар Први, Петар Други и Ловћен) на врх најопеваније планине се “испео” фараонски маузолеј, којега и планина постепено одбацује, на шта су тих раних седамдесетих година упозорили и неки уважени стручњаци за геологију.

Тренутно су актуелна два питања: хоће ли предложени закон, који предвиђа обнову цркве у старим габаритима, поред Маузолеја, бити усвојен у црногорском парламенту и на коме ће се месту наћи Његошева црква?

- Уверен сам да ће црква бити обновљена, мада не знам када ће то бити. Волео бих да то буде што пре, да садашње генерације које имају везу са старим здањем то виде. Онај ко то уради, сигуран сам, улази у историју. Црква треба да има изглед какав је имала пре рушења, да буде онаква какву је нацртао сам ловћенски геније, посветивши је свом стрицу. Уколико је случајно и било неких измена 1924. и 1925, када је обновљена (мада сумњам), треба их елиминисати и све вратити како је првобитно и било.

Митрополит Амфилохије, који је више од две деценије на челу Цетињске митрополије, није излазио на Ловћен све до пре неки дан. На то га је обавезивао очев завет да се не пење тамо где је срушена светиња. Црногорска и петровићевска. Излазио је само до Иванових корита.

- Пошао сам да видим где би најбоље уз маузолеј, којега не треба рушити, стала стара црква - прича Амфилохије. - Постоје два места: када се изађе из мрачног тунела (подсетио ме је на предворје пакла), који води до Мештровићевог Његоша, а, друго, између тунела и атријума, то је понајбоље место. Посетиоце би тако прво дочекали стара црква и Његош, што је најбоље и најправедније.

Митрополит црногорско-приморски нам је открио да ће за који дан писати премијеру Лукшићу на ову тему. Изнеће своја виђења у вези са враћањем Ловћенске цркве на Језерски врх. Мирно, разговетно и с надом да ће њено враћање донети помирење, посебно међу православним живљем у Црној Гори, који је подељен понајвише баш после рушења светиње његошевске и светопетровске.

Споменик Фрањи Јосифу

Аустријанци, који су гранатама оштетили 1916. цркву на Ловћену, такође су размишљали о обнови “када победе”. Но, не Његошеве цркве: хтели су да подигну споменик Фрањи Јосифу, аустроугарском цару, који би био висок од 16 до 23 метра. Прикупили су 17 решења. Посао није ни почео јер је убрзо умрла црно-жута монархија.

Цркве копије

У Црној Гори се налази неколико цркава које представљају, у неку руку, копију порушеног храма на Ловћену. Црква посвећена Светом Петру Цетињском, започета 1972. а освештана десет година касније, налази се у Прчању. У месту Кључни табор, на Бјеласици, такође је црква копија Његошеве. Такве цркве су и у Пиви, где је био велики покољ Пивљана у Другом светском рату, као и у манастиру Косијерево, где су се такође збили трагични догађаји. Таква црква посвећена Јелени Лазаревој Балшић подиже се и у Крушевцу.