Потпуни крах СНСД-ове извршне власти у РС

Крах економске политике разотркрио је колосално незнање прикривено лажним представљањем  пресједника Владе Александра Џомбића, као економског експерта. Поред економског суноврата изазваног, значајним дјелом,  мјерама кабинета Александра Џомбића, нема ниједне области , од образовања до здравства,  од  инвестиција до јавних предузећа,  у којој нису учињене  штете за чије ће санирање требати године, па и читаво десетљеће. У контексту оваквих отужних и забрињавајућих чињеница  повлачење наводне оставке министра образовања и културе Антона Касиповића није и не може бити ништа друго до посљедњи  клин у самртни лијес јавног  морала у РС. Потпуно је небитно шта је у позадини  ове отворене бламаже и министра и премијера, да ли опрез који налаже да се на вријеме бјежи са брода који  је толико хаварисан да је потонуће неизбјежно,  сукоб  са елемнитима уцјене око надлежности над  провизијом  већ договореном са извођачем радова на објекту за студентски смјештај, или нешто треће. Неважно је и то што је ово Касиповићева друга јавна обмана на тему оставке јер је већ „пријетио“ одласком са функције потпредсједника Владе, што се, такође, није десило. Једино што је важно након  јавне демонстрације моралне хипокризије у врху извршне власти  у РС су двије чињенице. Прва,  да овим људима више нико, па ни њихови  подржаваоци, неће вјеровати што их по аутоматизму искључује из обављања сваке јавне функције у којој је одређени ниво повјерења  у опису неопходних квалификација.  И друга, најзначајнија и неопростива што су, зарад петпарачких личних интереса,  извргли руглу институцију у чијем стварању нису учествовали , коју нису ничим, за ових више од шест година, унаприједили из чега произилази да немају  право ни на њену етичку  девастацију.  Скандал који су ова два актера  приредила јавности у РС  уз вјероватно суфлирање арбитра са највишег мјеста,  нема премца у савременој европској цивилизацији која почива управо  на  етичким нормама.  Нико не спречава ни Касиповића ни Џомбића да своје моралне интегритете јавно излажу у паланачким шатрама или њима лицитирају на сточним вашарима али претходно морају да напусте Владу,  а не да од ње праве амбијент  примјерен њиховом поимању морала.  Народ је давно сковао сентенцу по којој се човјек држи за ријеч, а марва за рогове из које је потпуно јасно шта је алтернатива у „случају Касиповић“.