Деценија и по од страдања Срба у Брадини, код Коњица
ИAКО је Брадина, код Коњица, једно од српских мјеста у БиХ које је највише страдало у протеклом рату, још нико за овај злочин није одговарао пред међународним и домаћим судовима.
Ипак, Брадина није заборављена. И овог 26. маја, на дан када је страдала прије пуних 15 година, биће служен парастос у дјелимично обновљеној цркви, а пламен свијећа обасјаће мјесто у порти, гдје је у масовној гробници сахрањено 26 несрећних Брадињака.
Подсјетимо... Оружане чарке око овог села почеле су већ у априлу 1992. године, да би 25. маја услиједио концентрисан напад тадашњих снага муслиманске Територијалне одбране из Коњица, паравојних формација "Зелених беретки", Хрватског вијећа одбране и хрватских оружаних снага. Брадина је била у тоталном окружењу. Ипак, бранила се колико је могла. И ту одбрану прескупо платила. Убијена су 44 Србина - 36 из Брадине и осам из сусједног села Брђани. Послије пада села у руке непријатеља почела је незапамћена голгота Срба, у којој нису поштеђени ни дјеца, жене и старци. Силовања, пљачке, паљевине и убиства били су свакодневица Брадине...
Преживјели мушкарци одведени су у злогласни концентрациони логор Челебићи, гдје су мучења, понижења и свирепа убиства настављени. Од посљедица батинања у Челебићима, умрли су Петко Глигоревић, Гојко Миљанић, Мирослав Вујичић, Милорад Куљанин и многи други Срби. Срби су затварани и мучени и у спортској дворани у Коњицу. По угледу на инсценирани масакр на сарајевској пијаци Маркале и у улици Васе Мискина, муслиманске снаге гранатирале су 15. јула 1992. године дворану у Коњицу. Од 170 затворених српских цивила, погинуло их је 13, а 12 је рањено.
Канцеларија за тражење несталих Републике Српске још увијек трага за посмртним остацима Сретка Куљанина, званог Беко, Драгослава и Петка Куљанина, Петра Ђорђића и Перка Мркајића. Прошле године пронађено је тијело Босиљке Куљанин (1939), коју је - како су свједочили њен муж Стеван и син Миленко - из брадинске школе, у којој су силоване Српкиње, извео лично Бришо Шкојо и највјероватније је и убио.
Малобројни преживјели Срби из Брадине још увијек живе у Републици Српској и Србији, али све је мање свједока који би пред судом могли да кажу истину и покажу злочинце.
Ипак, житељи Брадине, попут Боре Глигоревића и Николе Мркајића, који су преживјели покољ у овом селу и тортуру у логору Челебићи, знају истину. У својим свједочењима, о којима је раније писао наш лист, они су нашироко описали страдање Срба из Брадине, али и других коњичких села, као што су Доње село, Брђани, Зукићи, Џепи, Блаца, Бјеловчина, Церићи...
Aли, да ли ту истину правда хоће да чује?
КОЊИЦ
Права голгота Срба у општини Коњиц, којих је по попису из 1991. године било око осам хиљада, започела је 1. маја 1992. године, када је пред црквом у сједишту ове општине Наил Чомага убио Ђорђа Магазина. Седам дана касније у селу Џепи убијена је двадесетогодишња дјевојка Младенка Магазин.
У мају исте године, у Доњем селу убијено је 11 цивила српске националности.
ОСУЂЕНИ
Због злочина, почињених у логору Челебићи, пред Хашким судом суђено је четворици припадника тадашње Територијалне одбране. Командант логора Здравко Муцић, звани Паво, у новембру 1998. године осуђен је на седам, а потом на девет година затвора. "Одслужио" је само четири године и осам мјесеци.
Хазим Делић, један од главних организатора систематског убијања и прогона Срба, исте године осуђен је на 20 година затвора. Казна му је касније смањена на 18 година. Заједно са њим, на 15 година затвора осуђен је и Есад Ланџо. Хашки трибунал је на истом процесу ослободио кривице Зејнила Делалића, који је у притвору провео 2,5 година.
- Извор
- glas.cms-go.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















