Братунац и Сребреница: две комеморације, два аршина

На данашњи дан пре 20 година муслиманске снаге из Сребренице упале су у србска села Залазје, Сасе и Биљачу. Тог Петровдана страдало је 69 србских цивила и војника, а од 22 заробљених тек пре две године је пронађено 10 приликом ексхумације.

У нападима који су почели у лето 1992. и трајали до почетка 1993, од 59 србских села у Сребреничкој општини 55 је уништено, а 550 мештана убијено. Број србских жртава у Подрињу по србским изворима износи преко 3000.
Три године касније, такође у јулу, српске снаге су освојиле Сребреницу и извршиле масакр који ће у неколико дана однети преко 8000 живота по бошњачким изворима.

Снаге из Сребренице су нападе изводиле на хришћанске празнике: Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Божић. Многе жртве су мучене, страдале су и жене и старци.
Једанаестогодишњи Слободан Стојановић, који се вратио из збега по пса, нађен је упуцан, стомака распореног у облику крста и са одсеченим увом. 

Иронијом судбине, непријатељи су се нашли уједињени у страдању, у кругу од двадесетак километара и још мање дана. Упоредив је и укупан број жртава, и контроверзе у вези са тим бројкама. Страдање Бошњака предњачи по обиму, а Срба по окрутности.

Ове године су се преклопиле и свечаности. Бошњаци од 27. јуна до 17. јула. обележавају "17. годишњицу геноцида над Бошњацима сигурне зоне УН Сребреница", док су Срби за двадесету годишњицу припремили "Петровданске дане" од 7-12. јула.

Све је слично, али је однос према жртава дијаметрално супротан. Ниједан светски и скоро ниједан регионални медиј није известио о парастосу у Братунцу, а сви су известили о џенази у Поточарима.

Изузеци су Ал Џазира, која је уместо о 3267 жртава известила о 69, и Блиц, који је уместо о комеморацији говорио о "фешти" и "срамоти".

Насупрот опрезним ранијим вестима Фене и Дневног Аваза, србски медиј се одлучио за сензационалистички наслов "Бошњаци сахрањују 520 тела, Срби праве фешту са концертима и фудбалским турниром"
Вест је изашла на дан помена у Братунцу, о чему Блиц није известио, иако је поменуо Братунац јер су тамо двојица Срба оптужени за ратне злочине.

Ћамил Дураковић, председник Организационог одбора: Ми не можемо да гарантујемо сигурност, ако се у току доласка породица, које ће копати своје најмилије дешава фудбалски турнир на коме ће се неко напити, донети неке заставе, провоцирати.
Емир Суљагић: Ово је срамота да се 11. јула, када укопавамао своју браћу, децу, очеве, организују "Петровдански дани". 
- Блиц

Упркос страховањима организатора, у Поточарима није било инцидената, сем када су окупљени извиждали политичаре и делегације узвикујући “алаху егбер”. Председника организационог одбора и в.д. начелника Општине Сребреница, Ћамила Дураковића, који је први осудио српску комеморацију, уз то су још и гађали флашом. 

Србски турнир у малом фудбалу је завршен 10, када и ултрамаратон који је био део Бошњачке комеморације. Концерт духовне музике је изведен у црквеном дому. 
Одржане су и молитве, конференције и хуманитарне акције, посећена су стратишта, проливене сузе, али медији о свему томе нису известили.
Србски медији и организатори комеморације у Сребреници још треба да нам објасне зашто су осудили комеморацију у Братунцу. Светски медији - зашто су је прећутали.

Зар су српске жртве мање вредне?
Зар Срби немају право да се сећају својих жртава?

Прећутана и оклеветана, јубиларна комеморација је понела прикладан наслов "20 година злочина без казне".

Извор: Међународна иницијатива за праћење антисрбизма