ЗАШТО?

У амбасади САД страдао Зоран Вујовић (21), одличан студент и спортиста који је морао да бежи из Приштине од Шиптара и Американаца

Након урађене ДНК анализе, неспорно је утврђено да је у просторијама америчке амбасаде у четвртак изгорео Зоран Вујовић (21) из Новог Сада, младић који је пре девет година морао са родбином да побегне из родне Приштине. Тело Вујовића пронађено је на првом спрату у ходнику амбасаде, у коју су демонстранти упали и запалили је у нередима који су уследили после мирних демонстрација.

Подсетимо, дежурни истражни судија Окружног суда у Београду обавио је увиђај у амбасади, док је обдукцију и друге неопходне анализе обавила комисија лекара са Војномедицинске академије, по наредби истражног судије. После обдукције, која је трајала скоро 12 сати, у петак није могао бити утврђен идентитет, јер је тело потпуно изгорело, чак и кости руку и ногу. Међутим, Зорановог оца Милана позвали су да дође у београдски СУП, где је сина препознао по ланчићу.

У стану на четвртом спрату зграде у Ћирпановој улици у Новом Саду јуче је владао мук. Пред улазним вратима, на ходнику, на клупама су ћутке седели пријатељи и комшије. Сви у црнини. Сазнали су да је ипак тачно да је током протеста „Косово је Србија" у америчкој амбасади изгорео Зоран, студент друге године индустријског менаџмента и инжињерства на новосадском Факултету техничких наука.

На отвореним вратима појавио се висок човек коме црнина још више наглашава горштачки стас.

- Уђите. Мишко, дошао је новинар - рече некоме у стану уз објашњење - Ја сам Зоранов стриц Драгиша.

Прилази човек истог стаса као у Радише. То му је брат Милан, отац страдалог Зорана. Пружа руку да прими саучешће, а упитни поглед упире у брата.

- Мишко, новине свашта пишу, а ово је први новинар који је дошао да од нас нешто сазна - рече Драгиша.

- Зоран је отишао у Београд једним од аутобуса које је обезбедило Градско саобраћајно предузеће, вероватно са друговима. Били су на протесту. А како се задесио у америчкој амбасади, ни ми не знамо - прича стриц Драгиша.

Отац Милан каже да је полицији прекјуче пријавио да му нема сина. Убрзо су га позвали да дође у СУП у Улици 29. новембра у Београду.

- На изгорелом телу препознао сам Зоранов ланчић и део каиша - каже отац Милан и додаје: - Не могу да верујем. Био је добар момак, одличан студент, спортиста, кошаркаш. Никад није улазио у конфликте. Не знам. Вероватно су га понеле емоције. Одрастао је у Приштини одакле смо сви морали отићи у марту 1999. године. Мени је спаљено све: најпре у бомбардовању, а сада највредније у америчкој амбасади.

У тужној тишини, црним марама забрађене жене и најближи рођаци још чекају да стигне налаз токсиколошке и ДНК анализе. Родбина чека да их позову да преузму спаљено тело, како би почеле припреме за сахрану која ће се обавити у уторак на градском гробљу у Новом Саду.
П. Кочић - С. Костић