САХРАЊЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ УБИЈЕНИХ СРБА

Посмртни остаци остала два лица биће превезени у Србију по жељи родбине и сахрањени у мјестима њиховог послијератног боравка.

Ових десет идентификованих Срба заробљени су у Залазју на данашњи дан прије 20 година, затим одведени у муслимански логор у Сребреници гдје су мучени, пребијани и злоставњани, а затим довезени у Залазје гдје су мучки убијени, измасакрирани и закопани.

"Ове жртве су дале свој живот за Републику Српску. То нас обавезује да борбу коју су започели у рату ми наставимо у миру и да се боримо за истину о страдању и србског народа у Сребреници", рекао је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Сребреница Младен Грујичић обраћајући се на гробљу у Братунцу.

Предсједник Борачке организације Сребреница Милош Миловановић рекао је Срни да су ових десет жртава још један доказ колики су и какви су злочини чињени над Србима у Подрињу.

У књизи "Планирани хаос" коју је написао локални муслимански политички лидер Ибран Мустафић, који је рат провео у Сребреници, наведено је да је покољ и масакр ових србских заробљеника лично предводио командант оружаних муслиманских снага из Сребренице Насер Орић.

Ову масовну гробницу, у којој је пронађено комплетно десет скелета убијених Срба, случајно је пронашао 10. јуна 2010. године тим Института за тражење несталих БиХ, а након тога посмртни остаци су одвезени у Центар за идентификацију у Тузлу.

Осим девет мушкараца, пронађени су и посмртни остаци и медицинске сестре Радивојке Милановић, која је на почетку рата остала да ради у Дому здравља у Сребреници.

Породице убијених Срба нису биле сагласне што се идентификација обавља у Тузли, јер су добијали информације да се тамо ради на одстрањивању и отуђивању дијелова скелета који су били поломљени како би се прикрили докази и начини на који су били мучени и убијани.

Стака Цвјетиновић, супруга убијеног Ивана, изјавила је да су у Центру за идентификацију у Тузли њеном мужу отуђене поломљене кости како би се прикрио доказ да су заробљеници док су били у Сребреници пребијани и масакрирани.

"Комшије Бошњаци који су рат провели у Сребреници причали су да су заробљени Срби мучени испред полицијске станице, да су испребијани и измрцварени превезени на Залазје гдје су заклани и убијани на свиреп начин", рекла је Стака.

Након много проблема и опструкција посмртни остаци су 7. марта 2012. године превезени из Тузле у РС у спомен костурницу Миљевићи у Источном Сарајеву одакле су их породице преузела 10. јула, иако је, како кажу, недостајало педесет одсто ексхумираних костију.

На Петровдан 12. јула 1992. године поред 69 убијених Срба у насељима Сасе, Биљача и Залазје заробљена су још 22 лица од којих се још 12 води као нестало.

За овај злочин као и за све друге злочине почињене током 1992. и 1993. на подручју Сребренице и Братунца, када је убијено 1.500 Срба, још ниједан Бошњак није осуђен, нити се води судски поступак, а нема ни ухапшених.

Жалбено вијеће Хашког трибунала је 3. јула 2008. године ослободило Орића оптужнице јер наводно није доказана његова командна одговорност за ратне злочине које су починиле његове јединице.