Европа: опљачкане штедише
У Португалији су почели да штрајкују медицински радници. У Мадриду свој гнев против власти не изражавају само рудари, већ и некада равнодушни грађани. Људима, који се обично ни мотком не могу натерати на демонстрације, је очигледно дозлогрдило: пљачка се, посеже се за штедњом малих улагача и данас се не зна да ли ће банке уопште вратити новац. Колико су поуздане и стабилне не само шпанске, већ и европске банке?
Тему наставља аналитичар Сергеј Гук.
Једна од шпанских банака је, као да се подсмева, саопштила клијентима: исплата се одлаже до 31. децембра 3000. године. Ако неко буде имао више среће и ако људи доживе светли дан исплате, на наводно сигурним папирима изгубиће минимум 40 процената вредности, саопштавају мадридски медији. Вести из Шпаније изазивају зебњу у срцима других европских штедиша због лоших предосећања: да не настрадају којим случајем и сами. Од октобра 208. до октобра 2011. Европска комисија је за помоћ европским банкама које пате од малокрвности издвојила преко 4,5 билиона евра.
Информативно: овај износ је једнак 35 одсто укупног БДП ЕУ. И после тога је ЕЦБ у котао убацила још преко једног билиона евра кредита на три године уз симболичну камату. Ефекат је као да је упао у бунар без дна – опет није довољно.
У најновијем броју немачког економског недељника „Виртшафсвохе“ (WIrtschaftswoche) објављена је темељна анализа ситуације. Подаци нису утешни: укупан дуг банака Грчке, Ирске, Шпаније, Португалије и Италије износи преко девет билиона евра, што је тростуко више од државног дуга ових земаља. Аналитичари нису убеђени да европске штедише не морају да се брину за своју уштеђевину у укупном износу од 11 билиона евра. Данас нико не може сигурно да их заштити од колапса, који уопште није искључен.
Да се не претерује у публикацији? На ово питање „Гласа Русије“ одговара професор Ханс-Хенинг Шредер, руководилац истраживачке групе немачког Института за међународну политику и безбедност:
Најчудније је то што проблеми ни из далека нису нови. Наведена ситуација траје већ неколико година. Она се показала тек после финансијског краха у САД. После тога је све постало нестабилно. И све ове застареле структуре које су се држале, доспеле су у центар пажње. Данас доживљавамо важан психолошки моменат. И засад се све добро завршавало. Али, поставља се питање: да ли ће бити довољно времена за замену структура или ће уследити негативна реакција тржишта? Тешко је одговорити.
Евро је по замисли отаца-оснивача, требало да уједини све чланове Еврозоне – јаке и слабе. У ствари, све се одиграло директно супротно. Провалија између Севера и Југа је само наставила да расте. Капитал из проблематичних држава је потекао у добростојеће банке. Несклад се појачавао. Уз недостатак јединствене буџетско-финансијске политике и строге дисциплине ништа друго није ни требало очекивати.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Jim D. Woodward/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















