Сорошеви прсти у рату за отимање србског рудног блага

 Окупиране територије – „Avrupa minerals„, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана. Почетком фебруара 2010. почела су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка, око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу.

У јулу ове године Wall Street Journal је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџ Сорош (George Soros) прошле године био пет пута на окупираним територијама. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, са којим Сорош хоће да искоришћава лигнит на окупираним територијама, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Сахит Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је Wall Street Journal.

Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно „отете“ на окупираним територијама, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада  речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ко је боље обавештен о рудном богатству окупираних територија: домаће министарство или Сорош?

Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. “Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на окупираним територијама су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Када је у априлу 2007. објављен текст под насловом „Косовски куп злата“, позвало се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима окупираних територија. Спомињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одувек скривени узрок надметања за простор окупираних територија.

Зато се радо цитирао запис византијског историчара Кристовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тло, које рађа све могуће плодове и даје сво богатство… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је србска држава од почетка била повлашћена“.

Према речима др Станишића, који је имао поуздана обавештења са разних страна света, само резерве лигнита на окупираним територијама вреде око 500 милијарди долара. Том податку, постепено се приближава вредност коју је проценио Wall Street Journal.

Олово-цинк руде су у „Старом тргу“, „Ајвалија“, „Кишница“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру у околини Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовце, у Дечанима и Дубоц, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на окупираним територијама и до 1.000 милијарди америчких долара.

Рудно богатство Косова (Фото: Борба за веру)

У овом тренутку, рударски базен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација.

Lydian International (до 2006. „Rio tinto“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

„Ово је узбудљиво, ново откриће злата у подручју која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Tim Koulin, председник корпорације.

Крајем 2007. Nick Clark је у New Statesman-у констатовао да за Сорошов фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу зарадити велики новац. Clark је то илустровао Сорошевим улагањем на окупираним територијама да би „преузео контролу над рудником ‘Трепча’“, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Flora Saunders је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ да контролише онај „ко оружано победи на Косову“, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.

Nick Clark је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру „Трепче“. Само неколико месеци после инсталирања НАТО-а на окупираним територијама, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“.

Главни савет Мисије Уједињених нација на окупираним територијама (Унмик) био је да се „преузме рудник ‘Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало урадити“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице.

Читаоце подсећамо да је Bernard Kouchner, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као лекар и главни администратор на Косову не могу дозволити да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан“.

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомерно загађеним ваздухом“. Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је србски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.