Поново се треба навикавати на походе руске флоте

Још један у низу далеких похода веће јединице ратних и помоћних бродова РМ Русије изазвао је нови талас наслова на тему „Руси крећу у Сирију“. Уједно, објашњење појачане активности је истовремено и једноставније и сложеније.

Некада су далеки походи били стандардни режим деловања РМ СССР. У Атлантику, Средоземном мору, Индијском и Тихом океану, стално се налазило на десетине ратних и помоћних бродова и подморница који су били на борбеној служби у „задатим рејонима“. Само мало заостајући у активностима у светском океану за главним супарником – РМ САД, совјетска флота је од средине 60-их година стално била делатан „фактор снаге“ који се узимао у обзир на светском океану. Главне снаге РМ СССР на отвореном океану биле су концентрисане у четири оперативне ескадре: 5. у Средоземном мору, 7. у Атлантику, 8. у Индијском океану, укључујући и Персијски залив и 10. у Тихом океану.

Данас се стварност битно променила. После дугих година принудне пасивности и наглог смањења снага појава великих одреда бродова под руском заставом на океану изазива чуђење, а понекад и љутњу. Уједно, уколико Русија заиста намерава да поврати свој потенцијал поморске државе, ова реалност ће морати да се промени. Стални походи, а касније и стално присуство у рејонима од животно важних интереса треба да се врате у праксу РМ.

Руска ескадра у чијем саставу ће се у различитим тренуцима налазити од 10 до 19 ратних и помоћних бродова, не рачунајући подморнице, треба да обави низ обука на Атлантику, Средоземном и Црном мору. У контексту Сирије занимљиво је то што се у саставу јединица десантних бродова (од три до пет у различитим периодима), који теоретски могу да се користе како за допремање јединица за појачање у руску базу Тартус, тако и за евакуацију руског персонала и имовине оданде. О намерама РМ се ништа не говори, али се очигледно не ради о евакуацији Тартуса. Тешко да ће бити говора и о његовом евентуалном појачању.

Највероватније је главни задатак РМ још једно „приказивање заставе“ у немирном региону с циљем спречавања мешања у догађаје у Сирији споља. Главни део бродова ангажованих у обуци налази се у годинама за поштовање и у наредних 10-15 година већина ће бити предата на отпад. Њихови наследници се већ граде: фрегате и корвете нове генерације, десантни бродови типа „Мистрал“ и нови домаћи десантни бродови по пројекту 11711.

Уједно, главни услов за постојање флоте способне за борбу јесте постојање припремљене посаде и штабова. Ова припрема се може остварити само у случају сталних даљних похода појединачних бродова и одреда, уз стално вршење обуке и реалне операције. Међу реалним борбеним операцијама домаће флоте у току последњих година треба истаћи обезбеђивање сталног присуства малог одреда јединица у рејону Афричког Рога, по правилу, у саставу стражарског брода или великог противподморничког брода у пратњи 1-2 помоћна брода.

Учестали океански походи руских бродова дају наду да ће у време кад од нових борбених генерација буду могле да се формирају јединице, Русија имати довољно квалификованих ратних морнара који ће моћи да обављају војну службу и да извршавају све могуће задатке. Инострани политичари и штампа ће поново морати да се навикавају на руску флоту као на стални и делатни фактор светске политике.