Манасија: Љубавна заклетва витеза и принцезе

Хаџи Зоран Мрђеновић, сликар и глумац, председник је Реда витезова. Рођен је у Паризу. У Београд, град његових родитеља, преселио се кад је почело бомбардовање. - Бити витез, значи остати веран својој судбини, као што је то био деспот Стефан Лазаревић - каже Зоран. Уз древног витеза увек је стајао духовник: један је био мисао, други акција. А деспотово ренесансно дело „Слово љубве“ говори да је био и - нежан човек!



- Одушевљени смо, као да смо ушетали у бајку - рекли су родитељи Анастасије Мироњук, која ће родну Москву заменити Београдом.

После 600 година било је ово прво комплетно витешко племићко литургијско венчање у Србији. Тачно толико, пуних шест векова, прошло је од почетка градње Манасије, задужбине храброг и мудрог деспота и једне од наших највреднијих и најлепших средњовековних светиња.



После ритуалног венчања и причешћа, усред живописне природе, у дворишту манастирског утврђења украшеног са 11 високих кула, које су чували командири витешке гарде, одржана је борба мачевалаца, а стреличари су нишанили - јабуку.

У драмском програму реконструисане су средњовековне битке витезова, а племкиње су плесале уз звуке средњовековне српске музике.

Тек венчана Анастасија мушку бебу подигла је високо, а овај симболичан чин који најављује срећу, пород и благостање, пропратиле су младожењине речи захвалности:

- Краљевски ред витезова оживљава оно најузвишеније из србског задремалог духа. То је вера, љубав и нада да ће се међу нама јављати кроз наше потомке, Стефан, Лазар, Милош, Сава... и да ће нам свет опет лепо одговорити... Амин!

В. Таловић,