Криминална ЕУ

Годишњи промет светског криминалног бизниса процењује се отприлике на 870 милијарди долара и износи 1,5% унутрашњег бруто производа планете. Такве податке објавила је Управа УН за наркотике и криминал. Основни профит доносе наркотици, шверцована роба и трговина људима.

У размерама ЕУ слика је слична, али са својом спецификом. По мишљењу експерата, власти европских земаља превише су касно спознале да се криминалне групације много ефикасније адаптирају према процесу међународне интеграције, него државе са њиховим економијама и парламентима.

Светски промет мафијашких структура по оценама Управе УН за наркотике и криминал, премашује пет пута буџет који се издваја за подршку свих земаља у развоју. А по речима доктора правних наука, потпредседника фонда Антимафија Јурија Голика, у глобалним размерама сива економија сваке године окрене од 2 до 4 билиона долара. У Европи настаје више него забрињавајућа ситуација и у томе је јединствена већина експерата, истакао је у интервјуу за Глас Русије директор Центра за проучавање организованог криминала у економији у овкиру Руског државног трговинско-економског универзитета, професор Јуриј Голик.

"У условима економске нестабилности у економске кризе, која ће управо погодити Европу тако да ће сви добити своје, слаби људи одлазе у сферу уживања наркотика. Кад већ постоји потражња, значи биће и понуда. Промет расте. Треба такође поменути и незакониту трговину оружјем. Она је мање актуална за Европу него, рецимо, за Латинску Америку. Мада у контексту најновијих догађаја на БлискомИстоку, криминалне гупације неких европских земаља у томе учествују. Незаконита трговина људима, нажалост, у Европи такође почиње да добија све веће размере. Мада, можда и хуманије него негде у другим деловима света, ако се може применити овај термин према сличној врсти бизниса."

Трговина људима избија у Европи на почасно треће место, а у том сегменту криминалне делатности сваке године се окрене преко 30 милијарди евра. У последњем реферату Европола истиче се необично ефикасна сарадња криминалних структура које практикују разне правце делатности и припадају разним етничких групама.

На пример, кокаин се испоручује групама које тргују женама, како би се олакшало увлачење жртава у проституцију. Други краду аутомобиле како би њихови партнери превозили у њима марихуану. Договарају се прави бартери – партије наркотика или сировине за њихову производњу мењају се за оружје или шверцовану робу. Криминални бизнис постаје све више узајамно повезан. За криминалне групације не постоје државне границе, расне и националне предрасуде, оне су ивек спремне на заједничко антикризно реаговање. По мишљењу Јурија Голика, ошти проблем европских полицајаца из разних земаља је у томе што су они до недавно примали све већу развноврснот света с оне стране закона као обичан етнички криминал. На крају су пропустили његов нагли преображај у снажну криминалну интернационалу.