Освајање Дамаска: реалност или спектакл?

Русија и Кина су блокирали западни пројекат резолуције СБ УН о Сирији. Стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин прецизирао је позицију Москве: „Пројекат има крајње једнострани карактер. Претње притисцима и санкцијама упућене су искључиво влади Сирије. То није одраз реалија данашње ситуација у земљи“.

Реалије су такве, да треба обуздати непримирљиву опозицију, а не владу Сирије. Опозиционе јединице отворено су прогласили почетак остваривања плана „Вулкан у Дамаску – потрес у Сирији“. Према овом плану побуњеници су, како они тврде, бацили на престоницу око 30000 бораца.

Истина многобројни посматрачи сматрају да је ова цифра увећана на десетине пута. Највероватније се ради о пропагандној операцији. Руски оријенталиста Леонид Исајев сматра следеће:

- До сада сиријски побуњеници нису успевали да успоставе трајну контролу нити над једним градом. Уколико им то пође за руком, и дође до пада Дамаска, ситуација ће се истог часа променити. Међутим, данашња офанзива у суштини је очајнички корак. Војска Сирије је и даље јака, а снаге побуњеника никако не успевају да попуне своје редове. Запад тренутно не може да помогне, осим што парама и наоружањем. У сваком случају дотле, докле Русија буде држала чврсту позицију. У међувремену последњи сусрет опозиције у Каиру завршио се међусобном свађом њених представника, тако да нису успели да се договоре . Спонзори опозиције већ изражавају сумње да ли треба и даље тако дарежљиво финансирати овај пројекат. А у Сирији, снаге побуњеника већ осећају исцрпљеност. Управо из тог разлога, такозвано „освајање Дамаска“ представља спектакл чија је намера даревитализује финансирање непомирљиве опозиције.

Уопште не зачуђује да је буџет пројекта „сиријско пролеће“ одавно премашио почетне процене спонзора. Према полазно сценарију развој сиријске кризе, по свему судећи, предвиђао је брзи расплет.

Има података, да су радикалне опозиционаре темељито припремали током неколико година. Многи људи из руководства Сиријског националног савета (СНС) сарађивали су са западним обавештајним службама. На пример, члан ивршног бироа СНС Басма Кодмани је радила за америчке истраживачке организације, које су везане за ЦИА. Други лидер СНС, Рудван Зијаде, учествовао је у сусрету сиријских опозиционара у Вашингтону још 2008. године. Финансирање сусрета су обезбедили организације из САД и Британије – разуме се „друштвене“. Великодушно финансирају побуњенике и поједине арапске монархије Персијског залива. Осим тога, како сматрају експерти, за „сиријску револуцију“ плаћа се парама из авуара Муамера Гадафија. Ради се о износу од 150-200 милијарди долара, који су након почетка либијске кризе биле замрзнуте, а затим нестале без икаквих трагова.

У сваком случају „сиријски пројекат“ вуче доста пара, међутим засад нема резултата. Режим у Дамаску и даље одолева нападу. Услед тога, непримирљива опозиција, да би сачувала свој углед пред спонзорима, почиње извођење спектакла. То се тиче и такозваног „освајања Дамаска“, - сматра сиријски војни аналитичар Мухамед Иса:

- Сада се у Дамаску налазе мање оружане групације, које су очигледно под контролом Саудијске Арабије. Оне предузимају акције, отварају ватру. Али чим на место догађају доспевају снаге безбедности, побуњеници одлазе у склоништа да би након неког времена предузели акцију у неком другом кварту. Буке има доста, никаквих практичних резултата побуњеници немају. Посматрач са стране може стећи утисак, да се у Дамаску одвија прави рат.

Сада је тешко проценити реалне димензије операција сиријских побуњеника: димна завеса која прикрива информације са места догађаја је далеко гушћа, него дим од реалних пожара. Ипак стиче се утисак да се развој сценарија ближи расплету. Питање победника биће решено у наскорије време.

Андреј Онтиков,