Смрт патријарха Варнаве још тајна

 Београд – Мистерија смрти србског патријарха Варнаве траје тачно 75 година, од ноћи између 23. и 24. јула 1937. кад је тадашњи патријарх СПЦ преминуо док је југословенска скупштина доносила одлуку о конкордату са Ватиканом, којој се он противио. Документација СПЦ из међуратног периода, која би могла да разреши ову енигму још од 1944, недоступна је, каже проф др Вељко Ђурић, аутор капиталног дела о патријарху Варнави.

„Документи су још увек под ембаргом у архиви БИА“, тврди проф. др Ђурић.

„Они би могли да расветле многе историјске недоумице, пре свега да ли је патријарх Варнава отрован или је преминуо од последица болести.“

Саговорник „Новости“ подсећа да је патријарх за живота краља Александра подржавао његову југословенску политику и потписивање споразума са Ватиканом, али је мишљење променио после атентата у Марсеју.

Наиме, Ватикан је после убиства југословенског владара прихватио да потпише измењену верзију конкордата уз услов да његов садржај остане тајна. Ипак, документ је процурио, а Сабор СПЦ му се жестоко успротивио, сматрајући да он ставља СПЦ у подређен положај у односу на друге верске конфесије у Југославији.

(Фото: Новости)

„Стрпљењу србског племена је крај“, говорио је патријарх Варнава.

„Ми смо ослободили и уредили ову земљу да у њој будемо презрени и третирани без равноправности. Ми смо жртвовали све: заставу, грб… Ми тражимо равноправност. Иначе ћу ја положити главу своју за стадо своје.“

Због отпора конкордату СПЦ је ушла у директан сукоб са кнезом Павлом и премијером Миланом Стојадиновићем.

„Премијер је нескривено, из још непознатих разлога, наметао клерикална римокатоличка и исламска решења као примарна у политичком животу државе“, наводи проф. Ђурић.

„Треба имати на уму да се конкордатска криза одиграва у времену кад утицај савезничке Француске опада, а расте моћ фашистичке Италије и нацистичке Немачке. У Југославији је значајан утицај британске подземне дипломатије која покушава да сруши владу Стојадиновића и отера кнеза Павла.“

У јулу 1937. године питање конкордата долази на дневни ред југословенске скупштине, а патријарх Варнава пада у болесничку постељу. На дан почетка скупштинске расправе 19. јула жандармерија пребија учеснике литије за оздрављење поглавара СПЦ.

Сабор водио истрагу

Ванредни Сабор СПЦ састао се 8. јула 1937. и на основу мишљења лекара дао закључак:

„Резултати досадашњих испитивања узрока болести своде се на факат да је патријарх уистину отрован, како се у нашој јавности стално говори. На који начин се десило то тровање, не зна се тачно“.

Патријарх Варнава умире око поноћи 23. јула док југословенска скупштина усваја предлог о потписивању конкордата.

Парастос и филм

Патријарх србски Иринеј одржаће у уторак у 11 сати у малом Храму Светог Саве парастос патријарху Варнави поводом 75 година од његовог упокојења. После службе биће представљен зборник научних радова о патријарху Варнави и приказан документарни филм о овом поглавару СПЦ, чији је аутор проф др Вељко Ђурић.

„Организатори скупа упутиће молбу Синоду СПЦ да се обави анализа земних остатака патријарха Варнаве, која ће одгонетнути да ли је он отрован“, каже проф. Ђурић.