ПОМЕН ЗА 463 СРБА ПОБИЈЕНИХ У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ

Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви.

Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић,парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник Србског националног вијећа /СНВ/ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана "Јадовно 1941“ Душан Басташић.

"Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и пописали инспектори Министарства унутрашњих послова Хрватске. Онима који су долазили аутомобилима пописане су и регистарске таблице", рекао је Басташић за Срну.

Он је додао да је полиција у два наврата хтјела да приведе на информативни разговор организатора овог скупа Драгана Гвозденовића, али да због опирања осталих учесника то нису учинили, него су више од пола сата узимали његову изјаву поред цркве.

Као разлог за привођење Гвозденовића, хрватски инспектори навели су да је организатор у флајеру - позиву за парастос, написао да је 1995. године, за вријеме злочиначке акције "Олуја" протјерано цјелокупно становништво које је живјело у Садиловцу.

Басташић је подсјетио да је село Садиловац дочекало Други свјетски рат са 800 становника, а да је њих више од 500 побијено од 1941. до 1945. године.

"Свега 40 становника Садиловца дочекало је 1945. годину, да би у акцији хрватске војске `Олуја` 1995. године село било потпуно `очишћено` и данас у њему нико не живи", навео је Басташић.

Он је подсјетио да је 463 мученика из Садиловца побијено и запаљено у цркви.

"Спомен-плоча са именима жртава урађена је и постављена у цркви 1960. године, а тијела жртава била су затрпана у средини цркве све до 1989. године када је урађена крипта у којој су сахрањене кости тих мученика", додао је Басташић.

Он је истакао да се за Садиловац ни данас не би знало да није неколицине потомака, и то породице Гвозедновић која живи у Новом Саду, чији су најближи - дједови и баке убијени у садиловачкој цркви.

"Захваљујући њиховом ангажману, црква је обновљена и покривена 2009. године и од тада се сваке године 31. јула служи парастос садиловачким мученицима", рекао је Басташић.

Усташки зликовци су 31.јула 1942. године у овој цркви побили и запалили 463 православних Срба - мушкараца, жена и дјеце, од којих 149 млађих од 13 година, из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села.

Први парастос у девастираној цркви Рођења Пресвете Богородице у Садиловцу служен је 5. јуна 2009. године, послије 14 година.

Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самој граници Кордуна, Лике и БиХ.

Према неким подацима, село Садиловац настало је 1790. године доласком првог православног свештеника Гаје Гргића, који је са собом довео и населио србски народ.

Мало по њиховом доласку направљен је и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у Садиловцу саграђен 1826. године.

Парохију Садиловац чине Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана.