Сто година ваздушне флоте Русије

12. августа у Русији ће се обележавати стогодишњица Ратног ваздухопловства. На лето 1912. године указом војног ресора било је формиран специјални ваздухопловни одред. 1992. године Врховни Савет Русије прогласио је 12. август за Дан ратног ваздухопловства.

Рађање руског ратног ваздухопловства започело је у Петербургу почетком 20. века. Разуме се, оно није никло ни од чега, формирање је припремило бурни развој авијације и авионске индустрије у Русији. Све је започело формирањем школског ваздухопловног парка који је ушао у структуру инжењерских трупа, говори председник секције за авијацију и космонаутику Санкт-петербуршког одељења РАН Виталиј Лебедев.

- Када је 1903. полетео први авион браће Рајт, на авијацију су обратили пажњу. Захваљујући помоћи Француза ми смо своје прве пилоте школовали у француским школама, то је била 1910. година. Први пилоти, између осталог, цивилна лица, Уточкин, Јефимов и други, прошли су припрему у Француској и почели да школују руске војне пилоте на молбу армијске команде. У Петербургу је била организована ваздухопловна школа, где су припремали војне пилоте, а а затим се у Гатчини појавила војна авијациона школа.

1910. године авиошкола је била формирана у Севастопољу, тамо су се припремали прво поморски, а затим копнени пилоти. Затим, већ за време Првог светског рата, појавиле су се школе које су се бавиле непосредном припремом пилота ратног ваздухопловства. У Санкт-Петербургу је била отворена прва производња авиона. А прва војна примена авиона у рату од стране Русије десила се 1912. године, ситиче Виталиј Лебедев:

- Био је формиран специјални одред руских пилота који је радио заједно са другим пилотима и учествовао у Балканском рату. То је било прво руско искуство бојевих дејстава авијације. Неопходност развоја овог рода војске постала је очигледна. Зато пред сам Први светски рат, 1914. године, започело је формриање научне, индустријске и образовне базе, углавном у Петербургу и Москви. Овде су постојали успеси, између осталог инжењер Игор Сикорски је први у свету направио четворомоторни бомбардер велике носивости Иљја Муромец.

Прва примена авијације била је повезна са извиђањем, и већ почетком Првог светског рата авијација је показала да без извиђања из ваздуха не могу се планирати никаква дејства – офанзивна и одбрамбена. Захваљујући таквим авионима као Иљја Муромец, озбиљно је развијена и бомбардерска авијација. За време Првог светског рата прво обарање сопственим авионом у ваздуху извршио је руски пилот Петар Нестеров, који је оборио аустријски извиђачки авион над руском територијом. Овим подвигом он је прославио домаћу авијацију.