Ракете „Ангара“ ускоро стартују

Први примерак за лет ракете-носача „Ангара“ биће произведен до краја 2012. године. Ово је саопштио представник Центра „Хруничев“ – водећег руског произвођача ове космичке технике.

Породица универзалних ракета нове генерације „Ангара“ обухвата носиоце лаке, средње и тешке категорије. Лансирање лаке „Ангаре“ с космодрома у Плесецку (Архангелска област) планирано је за 2. квартал идуће године. У компанији је разматрана могућност израде супер тешке ракете за међупланетарне мисије. Док су летови на Марс и друге планете ствар далеке будућности, експедиција на Месец и стварање сталне базе на њему је по мишљењу стручњака ствар реална већ у најскорије време. Али, важно је колика ће бити тежина супер тешког носача који треба лансирати у космос како би се уз помоћ њега допремао терет на Месец, истиче главни уредник издања „Новости космонаутике“ Игор Маринин:

- Американци су за програм лета на Месец лансирали 120 тона – то је ракета, плус сам брод, плус модул за слетање на Месец. Имамо идеју да летимо на Месец бродом који би се склапао од модула. Стандардни модули од 22 тоне које данас производи Центар „Хруничев“ користе се за „Протон“ и они ће одговарати „Ангари“ уколико се она буде градила на космодромима Бајконур или Слободни. За моћнију ракету треба правити потпуно другачије модуле.

Ипак, у Роскосмосу постоји идеја да се производе ракете носивости око 60 тона за ниску орбиту. Тада ће брод за летове на Месец бити склапан у два лансирања од два модула. Извођење 120 тона у Земљину орбиту је минимум који је потребан за лет на Месец или око њега, слаже се представник Руске академије за космонаутику Јуриј Караш:

- Ако говоримо о лету на Марс приближна маса пилотираног комплекса који ће летети биће у нивоу од 450-500 тона. Тако да се не може без степенасте шеме лансирања, питање је колико ће лансирања бити.

Особеност „Ангаре“ је коришћење еколошки чистог горива, између осталог водоника и керозина, за разлику од „Протона“. Као што је познато, између Русије и Казахстана око космодрома Бајконур се с времена на време појављује проблем. Он је везан за то што за време неуспешног лансирања „Протона“ извесна количина отровног горива диметил-хидрозина доспева на територију Казахстана што наноси штету екологији, истиче Јуриј Караш:

- Уколико ракета-носач буде радила на еколошко гориво њено доспевање на територију Казахстана неће причинити никакву штету. Зато ће брзо увођење у дејство „Ангаре“ помоћи да се уклони камен спотицања у односима двеју земаља у вези с космодромом Бајконур.

Око горива диметил-хидрозин се диже превелика прашина. Оно је прилично отровно, али ако систем за точење ради нормално и не долази до несреће на комплексу за лансирање, то је потпуно безбедно гориво. Ракета „Протон-М“ је дорађена у поређењу с „Протоном“. Нема остатака горива после њиховог одвајања, гориво у потпуности сагорева, резервоари падају празни, истиче Игор Маринин:

- Али чак и ако дође до несреће и ако ракета падне на земљу и гориво се разлије, у контакту с водом ова материја ће се претворити у ђубриво за биљке од којег оне чак боље расту. Ова ракета лети с Бајконура, не пролеће изнад насељених места и поља, већ тамо где нема ничега осим пољских мишева и шкорпиона. Али, ако се у природу излије керозин, пољски мишеви ће лоше проћи, угинуће нагутавши се керозина.

Аргументи су убедљиви, али се ни наводи еколога не могу избећи. Саме мишеве нико не пита, али тешко да су им потребни асиметрични диметилхидразин, керозин или нешто друго.

Олег Нехај,