Патријарх Кирил осветио гигантско звоно

Треће по величини звоно Русије осветио је поглавар Руске цркве у току своје пастирске посете великом граду Приволошког федералног округа Русије Нижњем Новгороду. Бронзана благовест укупне масе 64 тоне била је одливена у Балтичкој фабрици у Петербургу. Непроцењив дар је предат епархији у част 400-годишњице народног устанка предвођењем Козме Мињина и Дмитрија Пожарског, захваљујући којима је Москва била ослобођена од пољских интервената.

Овај датум ће бити широко обележен у РПЦ 4. новембра 2012. године.

Звоно Саборно данас се назива јединственом благовести. Његово ливење је било заиста свенародни посао, а основни тон звука је нота ла доње октаве. Први ко је чуо глас Саборног био је патријарх Кирил. Овај снажни звук нас враћа како у прошлост, тако и усмерава у будућнсот, подвукао је поглавар РПЦ.

- Чули сте како је снажан глас овог звона? Оно нас спаја са претходним генерацијама, са онима који нису жалили снаге за зидање цркава, школа, болница, који нису жалили снаге да испуне живот нашег народа хришћанским вредностима, од којих је главна љубав. Ово звоно нас подсећа на ту велику и значајну прошлост. Ми смо сви одговорни за то да духовни потенцијал Свете Русије оплодотвори наредне генерације, да им снагу вере, снагу моралног осећаја, љубави за своју земљу, за своју Отаџбину, за свој народ, за своју Цркву, способност супротстављања свакаквим ђаволским искушењима, способност одвајања лажи од истине, добра од зла, светлости од таме.

Идеја да се излије Саборно појавила се још 2007. на иницијативу претходног патријарха Алексија Другог. 71 тона бакра и 17 тона олова – ураво толико потрошног материјала било је потребно да се појави четворометарски гигант. Он је постао трећи по величини после звона у Тројице-Сергијевој лаври тешког 72 тона и звона на Московском Кремљу тежине 65 тона. Данас је Саборни симбол препорода духовности читаве руске земље, рекао је у интервјуу за Глас Русије руководилац прес-службе и службе протокола Нижегородске епархије Виталиј Груданов.

- Из историје знамо да су после 1917. године многе православне светиње Русије биле разорене, а цркве затворене. У последње две дееније, када се активно препорађа духовни живот и црквена изградња, реализација овог пројекта је постала некакав симобл који сведочи о томе да је на руској земљи јака вера.

Без обзира на то што је звоно изливено по свим канонима звонарске вештине, није могло без високих технологија. Купола гиганта је ради чистог звука била моделована специјалним компјутерским програмом. Ништа мање сложен задатак морали су да решавају и људи. Тако је на рељефу благовести било неопходно приказати како светце, тако и оне који за сада нису уврштени међу њих. После дугих размишљања прилаз је нађен – већ познате светце ограничили су посебним квадратним рамовима, а остале су сместили у кругове. Тако се и поред тога што се налазе у једниственом простору и чак у једном реду, они разликују једни од других и не могу се помешати.

У Нижњи Новгород из Санкт-Петербурга звоно је стигло бродом крајем овог јуна. Транспорт је био сложен задатак. Због велике тежина звона и вероватноће насукавња, брод који га је превозио ишао је измењеном маршрутом, а кашњење је износило скоро 24 сата. За сада јее звоно смештено на привременом звонику на територији Александро-Невског сабора града, где ће бити док администрација и митрополија Нижњег Новгорода не одреди његово стално место. Вдроватно ће ти бити ушће две реке – Волге и Оке. Захваљујући таквом положају звук звона ће се простирати воденом површином далеко ван граница града.