После 200 година

Прво се над пољем појавио дим, затим као из земље настају одреди генерала Тучкова. Према њима јашу француски коњаници-извиђачи. Почиње борба, која постаје сваког тренутка све огорченија. С обе стране стижу пукови. Гађају топови, чује се добовање, као да лете коњаници…

Учесници војно-историјске реконструкције у току 10 година су проучавали догађаје од пре 200 година. Битка у Лубину била је од посебног значаја за ток рата 1812. године. Французи нису очекивали да ће после губитка Смоленска Руси моћи тако огорчено и стручно пружати отпор. Када су се наше јединице повукле, Наполеон је покушао да их раздвоји и потуче сваку насамо. Тај план је омео генерал Павел Тучков са својим војницима: захваљујући њиховој храбрости успело је задржати Французе, те су снаге руских армија биле спојене на Дњепру близу Соловјовог газа, - каже председник Организационог комитета реконструкције Владимир Шаргајев.

- Борба 7. августа је постајала све огорченија. Тучков се бранио с малобројним одредом артиљерије, Французи су надирали. Од 17 часова су почели да стижу корпуси Барклаја-ден-Толија. Тако је неочекивани сукоб прерастао у крупну битку. Бисмарк, који је учествовао у њој, а затим је постао крупни војни теоретичар, овако је описао те догађаје: Наполеон је био жељан битке. Барклај ју је избегавао. Тог дана је фортуна прелазила из једног логора у други, те је Барклај погрешио, док Наполеон није знао за то. Рат би могао да буде завршен у једном дану. Да није Тучков, 1. армија би се нашла у обручу.

С обе стране су губици били велики: 5 хиљада код Руса, 8 хиљада код Француза. Наполеон се први пут усколебао после те битке, те се озбиљно замислио о примирју. Он је чак послао писмо императору Русије с предлогом да се рат заврши. Међутим, битка у Лубну је незаслужно заборављена, каже један од учесника реконструкције председник фонда Помирење Игор Јасински.

- Једна од варијанти привлачења пажње том месту су војно-историјске реконструкције да би људи сазнали о тим догађајима. Ми смо обновили битку према војним извештајима: где су се налазили пукови, који су били напади, ко је како учествовао и ко је кога тукао.

Велика је пажња била додељена појединостима: оружје, коњска опрема, униформе војника и официра морали су да изгледају веродостојно. Игор Јасински је први пут глумио генерала Тучкова. Он, као и сви учесници реконструкције, сам је сашио униформу, само украс од злата су морали да наруче код стручњака.

Не смемо да изврнемо историју, - сматра учесник реконструкције, али можемо да обновимо праведност и учинимо да историја буде позната таква, каква је уствари била.