Да Запад на оба ока зажмури

Западна штампа сагласна је у коментарима да немири у Косовској Митровици представљају увод у битку за поделу Косова, која ће Нато ставити пред дилему како да реагује.

Амерички медији на немире гледају као на пролог после кога би „тврда линија у Београду” затражила да на север Косова дођу руски војници, који су се из међународних снага повукли пре неколико година.

Русија је, иначе, насиље назвала директном последицом нелегалног проглашења независности Косова и инсистирала да се Запад врати преговорима, а већ неколико пута руски амбасадор у Београду Александар Алексејев и начелник Генералштаба Јуриј Балујевски су рекли да је довољно да власти у Београду само позову руски контингент мировних снага у покрајину, па да се он и врати.

Без обзира на различите процене развоја ситуације на Космету – чини се разумном теза лондонског „Тајмса” да је „насиље у Косовској Митровици угасило европске наде да је криза око проглашења независности прошла”.

Чешке „Лидове новини” јуче чак закључују да ће Косово моћи да се очува „само онако како је и настало – силом оружја”, док варшавски лист „Дјењик”, чијих је 28 војника повређено у нередима у Митровици, упозорава да ЕУ а са њом и Пољска плаћају сада цех за то што су брзоплето подлегли захтевима косовских Албанаца.

„Срби сада имају утисак да су их УН и НАТО издали. Признајмо, нисмо учинили много да се тако мучно не осећају”, пише пољски лист и упозорава да је ЕУ, од чије помоћи Косово живи, имала пуно аргумената којима је могла да убеди косовске Албанце да се суздрже и причекају.

С друге стране, наводећи да су немири „део кампање Срба да власт Приштине на северу Косова учине неодрживом” и да издејствују поделу Косова, „Њујорк тајмс” констатује да је изазов веома велики и цитира високог званичника Нато-а у Бриселу, који је желео да остане анониман, а који тврди да војне снаге не могу да се употребе да би се спречио сваки српски покушај да наметну поделу Косова. „Врло је клизав терен између тога шта је политичко, а шта безбедносно питање”, цитира амерички дневник овог званичника Нато-а.

Наводи се, такође, да високи званичници Нато-а у незваничним разговорима све чешће изражавају забринутост „пошто УН немају адекватна средства да се суоче са претњом поделе”.

Стратегија како се супротставити подели Косова у ЕУ је још под већим знаком питања. Иако се специјални изасланик ЕУ на Косову Питер Фејт одлучно противи новом исцртавању етничких граница, овај амерички дневник наводи да многи високи званичници и у ЕУ незванично кажу да Брисел, „ако Срби наставе да инсистирају на подели, мало тога може да учини да то спречи”. Ројтерс је синоћ јавио да су предлози за разрешење кризе које је Слободан Самарџић пре три дана изложио Ларију Росину заправо „ратификација поделе Косова” (тако ова агенција назива наводну Самарџићеву идеју да Србија управља деловима Косова на којима живе Срби). Српски министар није јавно изнео шта је током викенда предлагао америчком дипломати, а Росин је одбио да коментарише Ројтерсову вест.

Како јавља Танјуг, у Немачкој нема званичног реаговања, али штампа се обилато бави косовском темом, истичући – попут конзервативног „Велта” из Берлина – да „Косову прети фактичка подела”.

„Иако је међуетничко насиље, од којег се страховало, засад изостало, извесно је да Косову прети фактичка подела”, пише „Велт, додајући да „косовску ситуацију оптерећује и нерешено питање укидања Унмика”.

Либерални „Тагесцајтунг” (ТАЗ), такође из Берлина, указује на „правне нејасноће” и поставља питање „ко заправо има главну реч на Косову – Унмик, косовске власти, Кфор или, пак, новопечени Еулекс”?

„Сви они располажу оружаном моћи, али је линија овлашћења врло нејасна”, пише ТАЗ, постављајући питање „ко ће сносити одговорност ако војници НАТО-а буду пуцали на српске демонстранте”.

Лист оцењује да ни ситуација у Београду није много јасна кад се тражи носилац одлучивања.

„Парламент Србије је распуштен, с политичким вођама косовских Срба комуницирају само поверљиви људи премијера Војислава Коштунице, а председника Бориса Тадића Срби са Косова не слушају”, тврди ТАЗ.

„Буду ли косовски Срби и даље долазили у сукоб са Унмиком и Кфором”, упозорава тај лист, „може се лако десити да једнога дана међународна заједница затвори на трен оба ока, као што је некад у Хрватској учинила, те отвори пут масовном протеривању Срба са Косова”.

И британски „Тајмс” наводи да „млако саопштење ЕУ” да је врло забринута због ситуације и да сви заинтересовани треба да изграде мултиетничко Косово које почива на владавини права „неће имати много утицаја ни у Београду, ни у Приштини, ни на барикадама у Митровици”. Излаз из ове ситуације, британски дневник види у примени притиска и награде Београду.

„Брисел мора да понуди Србима стварни избор, између оштре војне акције, уколико Београд буде подстицао нове демонстрације и позамашног пакета помоћи посусталој српској привреди, ако се Београд потруди да смири страсти у региону”, додаје овај лист.

Б. Митриновић

--------------------------------------------------------------

Врх НАТО-а одобрио акцију

У Влади Србије верују да је акција заузимања зграде суда у Косовској Митровици планирана и одобрена у команди европских снага НАТО-а у Монсу у близини Брисела. На другој страни, извор „Политике” из Унмика објашњава да је преговоре са Србима у северном делу Митровице водио администратор УН за овај део Косова Џерард Галучи, чијим понашањем нису задовољни многи међународни представници у Приштини. Овај амерички дипломата је, преносе ти извори, својим понашањем допринео да се ситуација погорша. Галучи је иначе пре доласка у покрајину био отправник послова у амбасади САД у Судану, где се бавио сукобима у области Дарфур.