Прва оставка у Унмику

Администратор за Косовску Митровицу Џерард Галучи напустио покрајину и поручио да Уједињене нације не смеју да користе силу против Срба

Регионални администратор Уједињених нација за Косовску Митровицу Џерард Галучи поднео је оставку после напада међународних снага на Србе који су протестовали због хапшења правосудних радника, тврде добро упућени међународни извори у Приштини.

„Галучи је поднео оставку, јер у вези са ситуацијом у Митровици нема исти став као Приштина. То се, пре свега, односи на политику међународне заједнице и однос према проблемима у том граду”, рекао је КиМ радију један дипломата који није желео да му се помиње име.

Портпарол Унмика Александар Иванко није хтео да коментарише вест о Галучијевој оставци, изјавивши да је то унутрашње питање УН.

На питање новинара где се Галучи налази и да ли и даље обавља своју дужност, Иванко је рекао: „Колико је мени познато и последње што сам чуо јесте да је он у Митровици. Ја вам не могу рећи ништа више о том питању, јер је то унутрашња ствар УН.”

До представника Срба из северног дела Косовске Митровице, међутим, дошао је извештај који је Галучи у уторак пре подне послао Дејвиду Харланду, једном од шефова одељења УН за мировне операције. (Харланд је иначе био у мисији УН у БиХ током рата, а 2003. је сведочио против Слободана Милошевића у Хагу.)

У рапорту који је насловио „Извештај после пораза”, Американац наводи да је операција за „повратак реда и закона” (наводници Галучијеви) била лоше замишљена и да је заправо довела до нестанка реда и закона на северу. „Избор датума – 17. март – четворогодишњица последње епизоде етничког чишћења на Косову, оне против Срба и одлука о хапшењу и пребацивању Срба у Приштину изгледа да је смишљена да запали српска осећања”, пише сада већ бивши администратор. Он наглашава да Срби нису ни узнемиравали, ни нападали Албанце у северној Митровици и да су сарађивали са Унмиком у извођењу страних цивила из зграде суда.

„Кредибилитет и односи неопходни за нашу мировну улогу на северу озбиљно су угрожени – можда и непоправљиво... Сада сви можемо да видимо да Срби имају јасан циљ, да су добро организовани и добро наоружани. Српска заједница на северу – без обзира на то да ли људи воле Марка (Јакшића) и Милана (Ивановића) или не – окупљаће се око свог ’радикалног’ руководства, ако је директно изазвана. Реакција на било какав покушај њиховог хапшења била би жестока”, пише Галучи.

Он додаје и да је „у једном тренутку Кфор блокирао повлачење Унмик полиције (можда да не би били остављени сами у северној Митровици)”. „Све у свему, треба да буде јасно да коришћење силе за постизање политичких циљева у вези са статусом неће функционисати. Као што смо много, много пута раније говорили... коришћење силе ће једино водити у насиље којим ће се вероватно само убрзати подела или изазвати ново етничко чишћење и сукоби. Ово треба знати кад се буду доносиле наредне одлуке УН о судовима, железници, струји...”

Галучи сматра да Уједињене нације треба да признају грешке и да се покају за учињено да би могле да наставе комуникацију са Србима на северу. „Албанцима мора јасно бити речено да нама оставе север: Живите у миру и престаните да претите насиљем. (Чули смо да премијер Тачи говори народу да има ’проблема да контролише момке из Дренице’.) Нисмо поништили једнострану декларацију о независности, јер нисмо могли да је спречимо. На исти начин не можемо приморавати да је признају они који је одбијају. Не само да немамо моралну или правну основу да употребљавамо силу, него она не даје резултат”, закључује он.

Иако је за више од три године, колико је боравио у Косовској Митровици, стекао поверење челних Срба са севера покрајине, неки посматрачи склони су да верују да је Џерард Галучи својим понашањем заправо довео до погоршања стања. Он већ месецима није имао добру сарадњу са централом Унмика у Приштини, а пре него што је прошлог петка заузета зграда суда био је у интензивним контактима са лидерима митровачких Срба. Извори „Политике” тврде чак да их је посредно подстрекивао да заузму просторије које у ствари и немају кључни значај.

Писмом које је дошло до Срба са севера, он се сада представља као заштитник њихових интереса, што би могло да му отвори врата за добар контакт са митровачким лидерима и у будућности. Ипак, по биографији Џерарда Галучија, изгледа као да дипломатија није једино чиме се бави. Наиме, пре доласка на Косово он је био у жаришту још једног сукоба који интересује Сједињене Државе. На месту отправника послова у амбасади у Судану – највишег представника САД у тој земљи – био је надлежан за праћење борби у Дарфуру.