Трајан Басеску и духови «Хладног рата»

Председник Румуније Трајан Басеску налази се у компликованој ситуацији. Са једне стране, избегао је импичмент захваљујући лошем одазиву бирача на референдум по питању његове оставке – 4% су недостајала да се пређе граница излазности. Са друге стране, његова политичка каријера и даље виси о концу, јер је Уставни суд Румуније затражио да се провере бирачки спискови по којима се гласало. Опозиција тврди да се у бирачким списковима воде стотине хиљада имена умрлих особа или бирача који су давно напустили земљу, што значи да је граница излазности ипак била пређена. Уставни суд ће своју одлуку саопштити крајем августа.

У очекивању одлуке суда Трајан Басеску интензивно делује: почео је да прети чиновницима који проверавају спискове, оптужио је организаторе референдума да «отимају власт» и нашао спољашњег непријатеља. Румунски лидер је за све своје проблеме окривио радио станицу «Глас Русије». Са становишта Трајана Басеску, руска станица која емитује програм на страним језицима, бави се дистрибуцијом «инструкција», а румунска опозиција, штампа и аналитичари извршавају «директиве добијене преко радио таласа».

Трајан Басеску има доста компликован однос са штампом, посебно оном која нема истоветне политичке ставове као он. Већ дужи низ година он даје интервјуе само средствима масовног информисања под контролом државе или бизнисмена из његовог најближег окружења. Са опозиционом штампом он не говори, већ се бори. У концепцији државне безбедности која је била усвојена током другог председничког мандата Басескуа, штампа је била уврштена у списак претњи држави и правном поретку,заједно са међународним тероризмом. Многи новинари који раде у Румунији су упамтили случај када је Трајан Басеску отео диктафон новинарки опозиционог телевизијског канала, назвавши је «смрдљивом Циганком». Узимајући у обзир оваква искуства у односу са штампом, није ни чудо што се румунски председник јако наљутио због критичких аспеката материјала «Гласа Русије».

Могуће је да је «Глас Русије», са становишта Трајана Басескуа, идеалан «спољашњи непријатељ». Познато је да овај румунски политичар не воли објективно извештавање, као и то да не воли ништа везано за Русију. У покушају да привуче радикалне десничаре, а понекад и бираче - неонацисте, румунски председник је често вербално нападао Русију. Између осталих најдуже ће остати упамћена изјава да се Руска Федерација односи према Црном мору као према «руском језеру» и тврдња да би 1941. године он дао команду румунској војсци да нападне СССР. Обзиром на такав низ антируских наступа, напад на новинаре «Гласа Русије» не може бити случајан. Не дешава се баш сваки дан да председник европске државе оптужује новинаре стране радио станице да дистрибуишу инструкциије за рушење јавног мира, али ни свака европска држава нема председника који тако очито симпатише своје нацистичке претходнике.

Ако изблиза размотримо оптужбе председника Румуније, намеће се закључак да је он љут због тога што се мишљења новинара «Гласа Русије» често подударају са мишљењима ауторитетних политолога, новинара и аналитичара у Румунији. Трајан Басеску види у томе «подривачку делатност» и «давање упутстава» румунским политичарима и медијима, мада би логичније било претпоставити да су аналитички материјали које објављује «Глас Русије» одраз те исте реалности о којој пишу румунски медији. Судећи по чланцима које објављују пропредседничка издања, постоји само један разлог за незадовољство: прогнозе које се појаве на сајту «Гласа Русије» често се обистињују. Очигледно је да аналитичар не може утицати на ситуацију коју анализира, као што ни синоптичар не може управљати временом. Трајан Басеску и његови саборци у редовима румунске штампе, међутим, не желе да ослушну глас разума – они више воле да дискутују на тему румунске опозиције која добије «упутства преко радија» без обзира на то што «Глас Русије» у Румунији не иде у етар.

Редакција румунске штампе коју не контролише Трајан Басеску била је очекивана: напади председника на «Глас Русије» постали су тема шала у хумористичким програмима.Штампа коју Басеску контролише реаговала је на његове изјаве максимално озбиљно. Новина Adevărul је објавила велики редакцијски чланак у коме главни уредник издања упорно алудира да су новинари «Гласа Русије» повезани са специјалним службама и пореди њихову делатност са радом «агената КГБ-a који су рушили Чаушескуа користећи новинарске легитимације као параван». Поражава чињеница да овакве фантазије не објављује жута штампа, већ уважено издање које је румунски партнер америчког часописа Foreign Policy.

Без обзира на агресивне изјаве, Трајан Басеску је добио позив да да интервју «Гласу Русије». Уколико пристане било би занимљиво чути његов одговор на питање: да ли је7,4 милиона румунских бирача гласало за Вашу оставку зато што су слушали «Глас Русије»?

Валентин Миндрешеску,