Такође, Србска народна одбрана, најстарија национална организација Срба у САД, поднеће захтев новој влади Србије да обави ексхумацију посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, најавио је Славко Пановић, председник овог удружења, пишу Новости.
Он подсећа да је СНО још 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи.
У СНО сумњају у озбиљност рада Државне комисије чији је задатак био да утврди чињенице о смрти генерала Михаиловића и која је, уместо генералових остатака, у наводном гробу на Ади Циганлији открила животињске кости.
Државна комисија ослонила се искључиво на сведочење људи из Озне и Удбе, а познато је колико су они наклоњени истини и Дражи - каже иронично Милослав Самарџић, историчар Равногорског покрета и један од покретача иницијативе за рехабилитацију генерала Михаиловића.
"С друге стране, та државна комисија која је копала по Ади никада није узела у обзир сведочења о томе да је генерал стрељан и сахрањен код Белог двора. Недавно ми је и старина Симо Тошић (81), на основу информација које, како тврди, потичу из породице Милоша Минића, тужиоца у процесу Михаиловићу, потврдио је да Дражин гроб код Белог двора", казао је он за Новости.
Саговорник Новости каже да га је о овом новом "сведоку" обавестио Петар Ристовић, бивши председник Скупштине општине Ужице, коме се првом исповедио Симо Тошић. "Он тврди да је супруга Милоша Минића испричала својој пријатељици Љубици Драшковић да је генерал Михаиловић стрељан и сахрањен у парку иза Белог Двора. Тошић је био био пријатељ с њеним сином Боривојем који му је то пренео", наводи Самарџић.
Према речима Тошића, Броз је наводно одабрао "забрањени град" Бели двор за стрељање и сахрану, јер се бојао да би информација о било ком другом месту егзекуције кад-тад процуреле.
"До информација о Дражином гробу код Белог двора, прошле године дошао је и историчар Александар Динчић, на основу сведочења извесног Титовог гардисте. Овај сведок је жив, али још увек не жели да му се помиње име. Он је нацртао мапу са Дражиним гробним местом близу зида дворске ограде. Тошић пак наводи да је Дражин гроб уз сами зид Двора, али верзија гардисте делује вероватније", каже Самарџић.
Према тој мапи, Дражин гроб се налази у ували испод дворске капеле, где се терен стрмо спушта ка Лисичјем потоку, а дворска ограда дели падину на два дела.
"Тај сведок је у Белом двору провео од 1955. до 1957. и тврди да су му старији показали Дражин гроб оивичен камењем, ишараним маховином, поред кога се пружала пешачка стаза", каже Самарџић и додаје да је још занимљивије његово сведочење о подземном комплексу који је прављен пред рат, као противваздушно склониште.
"У једној од тих просторија које су повезане тунелима, иза тешких металних врата, како су му испричале старешине, чуван је Дража после хапшења", тврди Самарџић.
По речима саговорника, и сведочења Симе Тошића и Титовог гардисте суштински се поклапају са причом коју је још раних деведесетих чуо од Загорке Васић, која је пре рата била секретарица у кабинету председника владе Драгише Цветковића, а током рата Дражин обавештајац у Београду.
Он подсећа да јеи Загорка Васић непрестано тврдила да је Михаиловић стрељан и сахрањен недалеко од катакомби у којима је чуван, одмах после изрицања смртне пресуде, 15. јула 1946. године.
Дражина смрт у три примерка
"Четнички обавештајци су успели да дођу до фотографије мртвог Драже Михаиловића, иако је било предвиђено да овај снимак буде направљен у само три примерка, за Александра Ранковића, Слободана Пенезића и Светислава Стефановића. Фотографија је објављена у четничким новинама у Италији, а и поред опсежне истраге Титова тајна полиција никада није сазнала како се фотографија нашла у рукама генерала Дамјановића" - каже Самарџић.
Он додаје да је Дамјановић предао фотографију Загорки Васић, а 1992, када се она први пут вратила у Србију, из Калифорније, она му је поклонила ту фотографију, чију аутентичност је потврдио др Бранко Латас, пуковник Титове гарде у пензији.
