Могућ пролазак гасовода „Јужни ток“ кроз Хрватску

Гаспром и хрватска компанија Plinacro договорили су се о техничким детаљима могуће транзитне маршруте гасовода „Јужни ток“ кроз Хрватску. У јуну је саопштено да руски гасни холдинг Гаспром може да заобиђе Мађарску и спроведе „Јужни ток“ преко Хрватске.

У овом тренутку још увек постоје шансе да Хрватска не добије само огранак „Јужног тока“, него да постане транзитна земља. Одлука руске стране се очекује у наредна два месеца, јер је Гаспром одлучио да почне са изградњом гасовода у децембру ове године.

У складу са техничким планом, који је усаглашен између Plinacro и Гаспрома, кроз Хрватску треба да се изгради потпуно нов гасовод дуг 270 километара, а вредност инвестиција износи 600 милиона евра. За његову изградњу не може бити искоришћен већ постојећи систем гасовода. Ако гасовод буде транзитан, онда ће преко територије земље протицати 30 милијарди кубних метара гаса годишње. Сада Хрватска годишње троши 3 милијарде кубних метара гаса.

Република Србска прогласила „Јужни ток“ стратешким циљем
Влада Републике Српске у саставу Босне и Херцеговине (БиХ) доделила је гасоводу „Јужни ток“ статус националног пројекта, а његову реализацију прогласила својим стратешким циљем.

Гасовод ће у Хрватску ући из Србије у подручју насеља Сотин и проћи ће кроз Вуковар до Осијека, после чега ће већ постојећим гасним коридором у подручју Мурског Средишча изаћи на територију Словеније. У селу Доњи Михољац је планирана изградња огранка „Јужног тока“ за снабдевање гасом локалних потрошача.

До почетка изградње на паритетном принципу треба да буде основано заједничко предузеће „Јужни ток - Хрватска“ које ће бити инвеститор и менаџер. У овом тренутку је у току завршна фаза оснивања заједничког предузећа, које ће инвестирати 600 милиона евра у изградњу: Гаспром и Plinacro ће уложити по 300 милиона евра у готовини и 200 милиона у виду евро кредита. За повратак уложеног капитала биће потребно 15 година. После тога ће, према анализама, Plinacro на транзиту зарађивати 24 милиона евра годишње.

У јуну је саопштено да руски гасни холдинг Гаспром може да заобиђе Мађарску и спроведе „Јужни ток“ преко Хрватске. Према подацима листа, холдинг је са руководством Хрватске разговарао о изградњи огранка „Јужног тока“ који је доведен у питање због Мађарске. Гаспром је прошле јесени донео одлуку да „Јужни ток“ спроведе кроз Црно море у Бугарску, затим кроз Србију, Мађарску и Словенију на север Италије. У току израде маршруте одустало се од огранка кроз Грчку и Јадранско море на југ Апенинског полуострва, као и од идеје да крајња тачка буде аустријски Баумгартен, јер се томе успротивила Европска комисија. На крају је изабрана дужа маршрута, преко Словеније у италијански град Тревизо. Недавно се шеф руског концерна Алексеј Милер састао са словеначким премијером Јанезом Јаншом и стране су изјавиле да су приступиле оснивању заједничког предузећа Гаспрома и државне компаније Geoplin Plinovodi, које ће да гради словеначку деоницу.

Према подацима „Московских новости“, словеначка страна је већ почела да саставља студију изводљивости. Заједничка предузећа су одавно основана у Бугарској, Србији и Мађарској. Влада Мађарске је пре пола године иницирала пренос 50% акција компаније South Stream Hungary са инвестиционе банке MFB на државну компанију MVM. У априлу се Милер састао са мађарским премијером Виктором Орбаном, али процедура преноса акција није завршена и израда студије изводљивости гасовода није настављена.

Извор листа у Гаспрому признао је да проблеми могу довести у питање утврђен план реализације. Концерн би у том случају могао да размотри обилазну маршруту. Касније је, међутим, шеф Гаспрома саопштио новинарима да проблеми нису толико велики да поремете план реализације пројекта.

Оригинал публикације