Нове подморнице и стари проблеми

Наредна јесен ће за ратну морнарицу Русије постати значајна: први пут после распада СССР у састав ратне морнарице ће ући подморнице изграђене по новим пројектима. У оквиру државног програма наоружавања за 2011-20. годину флота треба да добије најмање 16 нуклеарних подморница.

Колико ће та попуна повећати могућности флоте?

Прво је очигледно да ће у састав флоте ући нуклеарна подводна крстарица Јуриј Долгоруки, пројекта 955, који завршава дражвне пробе. Истовремено у наоружање ће бити званично примљена балистичка ракета Р-30 Булава. Увођење у строј главног носача ракета са новим наоружањем завршиће скоро 25-годишњу епопеју избора и стварања перспективног комплекса поморских стратешких нуклеарних снага.

Највреднија је околност што ће после Јурија долгоруког уследити велика серија носача ракета чија се изградња постепено развија у Севмашу. Други брод „кнежевске“серије Александар Невски ће бити предат флоти до нове године. Очекује се да ће оба носача ракета отићи у Тихи океан, у базу у Виључинску.

Трећа подморница, Владимир Мономах, ускоро треба да буде поринут. Тај догађај се очекује на јесен 2012. – зиму 2013. године, увођење нове подморнице у строј треба да буде изведено 2014. године. При томе треба истаћи да је у Севмашу већ значајно напредовала изградња недавно започетог четвртог носача ракета Кнеза Владимира, а такође је направљена основа за пету и шесту подморницу из серије. Ако се радови наставе тим темпом, можемо се надати да ће изградња свих 8 обећаних стратешких подморница пројекта 955 бити завршена ако не до 2020., онда до 2022-2023. године.

Тако се носачи ракета новог пројекта данас граде у великој количини, а како расте финансирање и уходава се производни ланац, убзава се и темо изградње. Од почетка изградње Јурија Долгоруког до његовог увођења у строј прошло је 17 година, за Александра Невског и Владимира Мономаха тај рок ће износити по 8 година. Очекивани рок изградње четвртог носача ракета и каснијих треба да износи отприлике 6 година.

Задати темпо изградње ракетних подводних крстарица стратешке намене улива наду да ће план увођења у састав флоте 8 нових носача ракета до 2020. године бити испуњен. При томе треба узимати у обзир да у саставу флоте остају носачи ракета совјетске производње. До 2020. године ће преживети свих шест ракетних подводних крстарица стратешке намене пројекта 667БДРМ Делфин, чији је рок експлуатације продужен до краја 20-их, почетка 30-их година и могуће 1-2 носача ракета претходног пројекта 667БДР.

Најважније питање у актуалним условима јесте покретање серијске производње Булаве. За прве три подводне крстарице новог пројекта потребно је по 16 ракета за сваку. За касније, које се праве по усавршеном пројекту 955А, по 20. Тачније, у лицени за 8 носача ракета потребно је 148 ракета, не рачунајући резерву за шкослка гађања и додатне пробе. То значи производњу у наредних 10 година најмање 170-180 ракета Р-30. Према постојећој информацији, данас постоји само један бојеви комплет за Јурија Долгоруког и завршава се израда другог за Александра Невског.

Ове цифре уливају сигурност у поморски део домаћег нуклеарног штита. Ипак стање подвнодних снага у целини није тако радосно. Галвни дефицит данас чине вишенаменске подморнице које могу да делују у различитим условима и потребне су за подршку сопствених и уништавање непријатељских носача ракета у случају нуклеарног рата.