И Република Српска може слиједити примјер Косова

Јиржи Динстбир, некадашњи УН-ов изасланик за људска права за бившу Југославију, жустро се противи признању Косова, пошто би оно, по његовом увјерењу, унијело трајну нестабилност у цијелој Европи, па чак и шире. Уочи данашње сједнице чешке владе, на којој би требало да буде донесена одлука о томе хоће ли службени Праг признати Косово, Динстбир упозорава да косовски примјер могу слиједити сецесионисти из разних дијелова Европе, међу њима и Републике Српске.

"Јер, ако једном дозволите да се границе мијењају по етничком принципу, како ћете онда зауставити друге", пита се Динстбир у интервјуу за "Независне", истичући као жив примјер захтјеве македонских Албанаца послије осамостаљења Косова.

НН: Вјерујете ли Ви да ће Чешка данас признати Косово?

ДИНСТБИР: Овдје траје велика расправа о томе - владајуће партије су подијељене, а опозиција је против. Ипак, видјећемо шта ће бити на сједници Владе. Лично, надам се да ће бар одгодити одлуку о признању. Чешка влада не жури с одлуком, већ неколико људи који то желе да ураде набрзину, прије НАТО самита у Букурешту. Веома је важно да се обезбиједи широка расправа о овом питању, јер је већина Чеха против признања Косова. Пошто постоје чврсти аргументи против признања, надам се да наша влада неће донијети такву одлуку и да ће омогућити да се о томе отвори широка расправа. На крају, надам се и да послије те расправе, уопште неће признати Косово.

НН: Може ли се проблем Косова одразити и на друге земље бивше Југославије, поготово оне гдје живе Албанци?

ДИНСТБИР: То не само да је могуће, него се већ сада осјећа на терену. То се рефлектовало кроз захтјеве албанске партије која учествује у македонској влади. Њихови затјеви не могу бити прихваћени, осим ако желимо да дође до подјеле Македоније.

НН: Може ли независност Косова заиста утицати и на друге сецесионистичке покрете широм Европе?

ДИНСТБИР: То се већ осјећа широм Европе. С тим гласовима већ се јављају Јужна Осетија, Абхазија, Република Српска, Македонија, Каталонија, Трансилванија, па чак и Квебек. Националисти су веома срећни због Косова.

НН: Може ли, према вашој процјени, независност Косова утицати на Србе у Републици Српској?

ДИНСТБИР: Не знам, то зависи од вас из Бањалуке. То зависи од одлуке ваших власти, али веома је тешко говорити о томе ако Европа у 21. вијеку прихвата промјену граница по етничком принципу. Тиме се отвара Пандорина кутија, јер се етнички, чак и језички аргументи посвуда могу користити за промјену граница, у случају да овај с Косовом буде прихваћен. Напросто је смијешно вјеровати у тврдње неких политичара који говоре о томе да је Косово посебан случај и да ниједан сличан случај неће бити прихваћен. Али, ако се једном отвори питање промјене граница на основу етничких и језичких принципа, онда се расправа о томе једноставно не може зауставити.

НН: Према Вашем мишљењу, шта је најбоље рјешење за Косово у овој ситуацији, да ли је то подјела?

ДИНСТБИР: Не знам да ли је то рјешење, али чињеница је да ако су етнички принципи примијењени на косовске Албанце, онда се тај разлог, на примјер, може користити и на косовске Србе. Међутим, ја мислим да је најбољи начин да се Косово не призна, да се не мијењају границе и да се сва енергија концентрише на Европу, кроз обнову и модернизацију цијеле југоисточне Европе, како би у блиској будућности постала дио ЕУ. То би затворило простор свим даљим расправама на тему промјене граница.

НН: Србија је веома подијељена у вези с питањем политичке ставке у ситуацији послије проглашења независности. Да сте на њиховом мјесту, шта бисте Ви урадили?

ДИНСТБИР: Да сам на њиховом мјесту, остао бих при свом мишљењу и не бих признао Косово. 

Европа дуплира институције

НН: Долазак Мисије ЕУ изазвао је жестоко противљење косовских Срба и службеног Београда. Искључује ли она Мисију УН-а, која је неспорно легитимна за све стране?

ДИНСТБИР: Министри спољних послова ЕУ дали су мандат Мисији ЕУ на Косову, али то уопште не искључује Мисију УН-а која је сада тамо пошто њу може опозвати само Савјет безбједности УН-а. Зато ћемо на терену практично имати ситуацију функционисања дуплих институција, јер су обје мисије на терену. Свака држава, па на примјер и Чешка, може да остане у структурама УН-а, али не мора да призна независност Косова.