Вера Фигнер

Вера Фигнер је руска револуционарка, терористкиња, која је касније постала члан социјал-револуционарне странке. Она је учествовала у припреми атентата на императора Александра Другог у одеси 1880. године и Петербургу 1881. године. После убиства Александра Другог она се сакрила, те је постала једина учесница завере, коју полиција није ухапсила. Између осталог, она је била ухапшена после две године у Харкову. Судска пресуда је гласила: смртна казна. После 9 дана очекивања уместо смртне казне она је добила доживотну робију. За 20 година у самици Шлиселбуршке тврђаве Фигнер није клонула. Сваки дан је она радила физичке вежбе, из једног ћошка у други, а после тога је читала. 1904. године је она била послата у изгнанство. 1906. године јој је било дозвољено да иде у иностранство ради лечења. У Француској она ствара Париски комитет помоћи политичким робијашима. Организација је имала за циљ да организује јавно мњење на Западу у заштиту политичких затвореника у Русији и истовремено пружање им материјалне помоћи. Ради тога се водио рад у Енглеској, Белгији, Холандији, Швајцарској. У Паризу је Фигнер написала брошуру Руски затвори, која је била касније преведена на многе језике.

1915. године при повратку у Русију она је била поново ухапшена на граници, те је била послата под полицијски надзор у Нижњи Новгород. Октобарску револуцију 1917. године Вера Фигнер није прихватила. 1920. године је она написала књигу од два тома Оваплоћени рад, посвећену историјату руског револуционарног покрета. Књига је написана истинито, једноставно и уздржано, садржај је повезан јединственим стилом и расположењем. Вештина књижевнице, која је оживила слике из прошлости, као и људе, продуховљеност, високи морални критеријуми аутора су претворили књигу Оваплоћени рад у истакнута историјско-књижевна дела. 1927. године у групи старих револуционара она се обратила совјетској влади са захтевом да обустави политичке репресалије, али њен глас није био услишан. На дан 80. годишњице (1932. године) била су издата сабрана дела од 7 томова – прича о ужасном животу у «царским тамницама», управо тада, када су нове власти стварале нове затворе и казнени апарат за нове опозиционере. Када су јој почетком Великог Отаџбинског рата предложили да се евакуише, те су лекари сумњали, хоће ли да издржи евакуацију жена од скоро 90 година, која није напуштала кревет, Вера Фигнер је рекла: Нека се брину о живима. Она је умрла 1942. године.