У НАТО иду Хрватска и Албанија, одлука о Македонији одложена

Лидери НАТО сложили су се на самиту у Букуресту, да упуте потив за чланство у Алијанси Албанији и Хрватској, док је одлука о Македонији одложена, због неријешеног спора са Грчком око назива те земље, потврдио је шпански министар спољних послова Мигел Моратинос.

"Грчка је саопштила да за сада не постоје услови да се постигне консензус да се позив упути и Македонији. Тако ће бити позване само Албанија и Хрватска," рекао је Моратинос.

Грчка је раније саопштила да ће уложити вето на интеграцију Македоније у НАТО, све док спор око назива бивше југословенске републике не буде ријешен.

Лидери НАТО, такође, нису успјели да се договоре да ли да позову Украјину и Грузију у Акциони план партнерства у Алијанси.

"Став Њемачке (по питању двије бивше совјетске републике) се није промијенио," рекао је дипломата који је присуствовао радној вечери којом је почео самит Алијансе у Букурешту.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је јуче да је још "сувише рано" увести Украјину и Грузију у Акциони план партнерства.

Томе се жестоко противи и Русија, која такав потез сматра уласком НАТО у њену историјску сферу утицаја, пренио је Ројтерс. Савезници из ЕУ на самиту НАТО у Букурешту уједињени су у противљењу захтјеву америчког предсједника Џорџа Буша да се са овог скупа да зелено свјетло за будући пријем Украјине и Грузије, пише данас британска штампа.

Британски "Индипендент" наводи став бившег шефа британске дипломатије Малколма Рифкинда да пријем Украјине и Грузије заправо представља питање хоће ли НАТО опстати као прави одбрамбени савез и да је стога улог, с правом, велики.

Уз извјештај са самита из Букурешта, "Гардијан" објављује и извјештај из Москве - да је најславнији руски живи писац, Александар Солжењицин, у руском листу "Извјестија" оптужио америчког предсједника Џорџа Буша да је насјео на "сулуду причу" у вези са украјинском историјом.

Лист објашњава да осамдесетдеветогодишњи добитник Нобелове награде тврди да је предсједник Буш прихватио као тачне тврдње да је Украјина била жртва холокауста под режимом Јозефа Висарионовича Стаљина тридесетих година прошлог вијека.

Солжењицин у свом тексту не именује америчког предсједника, који је у понедјељак у Кијеву положио вјенац крај споменика жртвама глади из периода од 1932.године до 1933. године, али је јасно поручио да жртве глади тада нису били само Украјинци већ милиони становника СССР-а, а да су многи комунистички лидери који су одговорни за те гладне године заправо били Украјинци.