Православна црква посебно угрожена

Ауторитативна и у друштвеном животу већине европских земаља веома присутне организације, Међународни фонд јединства православних народа, одржао је у Москви од 25. до 27. марта, Годишњу скупштину.
На њој су регионали представници упознали Покровитељски савјет, којим предсједава Алексиј ИИ, патријарх московски и цијеле Русије, са условима и околностима у којима помјесне православне цркве обављају свој пастирски рад и проблемима са којима се боре у испуњавању своје јеванђелске мисије.
На основу извјештаја Свјетског савјета цркава, који се редовно доставља свим канонским црквама, оцијењено да је православна црква у Црној Гори посебно угрожена. Зато је на Скупштини, посебан простор у информисању дат Славку Крстајићу, представнику Фонда за Црну Гору и Србију. Он је документовано и детаљно информисао о свим проблемима са којима се суочава православна црква у Црној Гори.
Патријарх московски и цијеле Русије, обраћајући се Крстајићу упутио је подршку митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и епископу будимљанско-никшићком Јоаникију, и истакао да има повјерења у правилан однос представника државних институција Црне Горе према проблему православне цркве у Црној Гори. Он је рекао да очекује да ће сви неспоразуми бити ријешени, како у Црној Гори, "тако и у свим државама у којима се поштује канонско устројство Цркве Божије, уз уважавање свих новонасталих вјерских заједница и удрyжења грађана на вјерским основама
Предсједник комитета за науку и образовање у Врховној Ради (Скупштни) Украјине, Катарина Самолик, подржала је Крстајића, нагхласивши да је све подсјећа на ситуацију већ виђену у њеној земљи крајем `90-их.
- Очигледно је да су исти креатори и сценаристи планова да се сви важнији православни храмови (католичке и исламске још не дирају) декретима претворе у споменике културе и да њима управља држава преко својих институција. Чувена Софија кијевска је сада празна, хралдни споменик културе, у коме се служи литургија само са писменим допуштењем инистар културе - подсјетила је она.
Савјетник за вјерска питања предсједника Бугарске, Јелисавета Миленова истакла је да је слична ситуација у њеној земљи скоро довела до грађанског рата и да је држава хитним доношењем закона о односима Цркве и државе регулисала наведене проблеме. Они су тачно дефинисали која вјерска заједница има статус канонске цркве, а која невладина организација и удружење грађана на религиозним основама.
Проф. Нихоритис из Грчке, подржао је Миленову и најавио конкретне потезе његове катедре и грчког министарства вјера по том питању.
Учесници Скупштине позвани су на симпозијум који ће се крајем маја одржати у Црној Гори, а тема је однос државе и цркве, са посебним освртом на ситуацијом у нашој земљи. Потврђујући учешће на симпозијуму, они су казали да ће дати допринос у рјешавању овог, по њима, потпуно индукованох, политички обојеног проблема.

О образовању

Патријарх Алексиј II, у закључном излагању истакао је да је Фонд реализовао у потпуности предвиђени план, а за наредну годину најавио нове активности.
Онн је истакао да посебну пажњу морају обратити на просветни, образовни и социјални апсект дјелатности, у свим земљама у којима се налазе њихова представништва.