Либјски аршин за Сирију?

Изјава француског лидера је индикативна не само својим садржајем и ултимативним тоном. Фактички Оланд је од речи до речи поновио сличну претњу која се чула нешто пре тога из уста домаћина Беле куће Барака Обаме. Старији савезник НАТО-а, истина, припретио је да ће нанети удар чак у случају простог премештања хемијског оружја с места на место. Ипак, изјаве Оланда и Обаме нису индикативне због свог тона, већ пре свега због спремности за интервенцију и одсуство било каквог позивања на улогу УН у случају могуће инвервенције Запада у Сирији.

Експерти, јасно, нису могли да обрате пажњу на ову нијансу. Као ни то да се у последње време у европским медијима чују у суштини позиви на директно војно учешће у сиријском конфликту.

Сада, по подацима аустријског листа Ди Прес, либијски ветерани преносе своје искуство борцима такозване Сиријске слободне армије.

О томе да последње активно штите професионалци специјалних служби, у првом реду Велике Британије, као и Немачке и других служби земаља НАТО-а, говорило се већ много пута. У коридорима власти ових земаља очигледно немају ништа против да у Сирији употребе либијске аршине у ширим размерама. За време недавне посете државног секретара САД Хилари Клинтон Турској било је речи о могућности формирања зоне забрањене за летове изнад Сирије. Ову идеју између осталог подржавају други партнери НАТО-а. Да не говоримо већ о директним позивима Башару Асаду да добровољно напусти своју дужност. Све је врло слично. Али Владимир Ањухин, потпредседник руске Академије геополитичких проблема, скептичан је.

Ипак ситуација је потпуно различита. Овде испада по изреци: и хтели би, и не би. Зашто је Европа опрезна? Зато што је преседан већ постојао. У Либији је, чинило би се, све било испланирано, нафта је требало да потекне у рекама. Али не, то није испало тако.

У сваком случају, исти тај недељник Ди Цајт који је предвидео неизбежност интервенције у Сирији, упозорава: Свима треба да буде јасно: оно што предстоји међународној заједници биће много масовније, дуготрајине и скупље него 7587 ваздушних напада НАТО-а на Либију. Овоме нема шта да се дода.