Упошљавањем наменске индустрије покреће се цела привреда земље

Када људи упоредe данашње изузетно лоше стање у привреди и све гори животни стандард са ситуацијом у некадашњој Југославији, сви се са чежњом сећају правог економског благостања које је постојало у прошлости. Сви средовечни људи се још увек веома добро сећају да се тада до посла долазило неупоредиво лакше, плате су биле позамашне, многи су успели да саграде куће и викендице, школовање и лечење је заиста било бесплатно, а огроман број грађана је могао да си сваке године без проблема приушти и летовање на мору. Тако је, по оценама највећег броја људи, изгледала економска ситуација у бившој држави.

Али поставља се питање – шта је био предуслов таквог релативног благостања? Због чега се онда живело толико боље него данас?

Свакако да је било више разлога за тадашњи економски раст, али један је нарочито важан. А то је била – врло развијена војна индустрија у Југославији. Да подсетимо, преко пола целокупног извоза Југославије су чинили производи и услуге наменске индустрије, и то у износу од неколико милијарди долара годишње. Бивша држава је извозила наоружање, војну опрему и војни инжењеринг, а од тога је остваривала веће приходе него од веома успешног туризма.

Међутим, најважнија од свега је чињеница да развијена војна индустрија има огроман позитиван утицај и на све остале гране индустрије у земљи. На пример, у време Југославије, само у пројектовање и производњу тенка М-84 било је укључено чак више од 300 разних фабрика широм државе. Осим тога, нове технологије из наменске индустрије се затим успешно примењују и у целом низу других индустрија.

Другим речима, наменска индустрија има добре изгледе да у будућности постане мотор који би повукао целокупну привреду земље напред, а да је то сасвим могуће, показују примери многих земаља у свету које су успеле да се економски развију управо захваљујући војној индустрији. А када се оживи војно-индустријски комплекс и значајно повећа извоз домаћих производа и услуга, природно је да се повећа запосленост и животни стандард. Иначе, тренутно у Србији у седам фабрика наменске индустрије ради мање од 10.000 људи.

Први потпредседник српске владе је недавно посетио Руску Федерацију и притом је најавио изградњу једне фабрике сложених борбених система у Србији до краја ове године. Том приликом је рекао и да ће Русија помоћи у пласману производа српске наменске индустрије, па стога рецимо и неколико речи о стању те индустрије у самој Русији.

Дакле, Русија је други највећи извозник оружја на свету, и њен извоз стабилно расте. Прошле године је извезла оружја и војне технике у вредности од преко 12 милијарди долара, а ове 2012. се очекује да ће та цифра износити 13,5 милијарди долара, што чини приближно 20% укупне светске продаје оружја. Иначе, Русија има у војној индустрији запослено око 3 милиона људи.

Потпредседник владе је након разговора у Москви изјавио да ће позитивне ефекте сарадње двеју држава осетити сви грађани Србије кроз развој српске индустрије, те да ће ангажовањем наменске индустрије бити запослен већи број људи.

Такође, планирано је и да се председници наше две државе ускоро састану у руској летњој престоници Сочију, где би требало да потврде договорене планове о сарадњи у тој области.

Ако се за тренутак вратимо на почетак ове приче, и ако се подсетимо да је један од главних темеља некадашњег релативно високог животног стандарда у Југославији био остварен управо на рачун развијене наменске индустрије, онда нам то даје повода да очекујемо, у економском смислу речи, повратак у добра стара времена.

Ратко паић,