Дипломатија на ирански начин

  Првог дана рада самита „Покрет несврстаних“ у Техерану одједном су избила два скандала. Египатски председник Мухамед Мурси се заложио за подршку сиријске опозиције. У одговор на то делегација Сирије је напустила салу за седнице. А ирански лидер ајатолах Али Хамнеи је критиковао политику ОУН што је изазвало крајње незадовољство шефа организације Бан Ки Муна.

„У Сирији се одвија револуција против неправедног и деспотског режима, - изјавио је председник Египта Мухамед Мурси на отварању самита. – Солидарност са Сиријцима је наша морална дужност и ми изјављујемо да пружамо своју сталну и свеобухватну подршку сиријском народу у његовој тежњи да добије слободу.“ Ове речи се нису свиделе сиријској делегацији и она је демонстративно напустила салу. Нема ничег чудног у ономе што се догодило, сматра стручњак Руског института за стратешке процене Аџар Куртов.

Председник данашњег Египта је врло оштро заузео курс према промени спољашње и унутрашње политике земље. Египат је после дугог периода владавине Садата и Мубарака заузео курс ка обнављању свог регионалног хегемонизма. И на овом путу Египат се неизбежно морао срести с другим претендентима на сличан статус – пре свега Саудовском Арабијом и Ираном. Још пре самита „Несврстаних“ председник Мурси изложио је план у вези са Сиријом. Овај план наводно формално укључује потребу да се узме у обзир улога Ирана у сиријским пословима. Међутим, он је својом оштрицом усмерен против садашњег сиријског руководства. Уосталом, египатски председник се већ изразио у духу недопустивом за дипломатију да законито изабрани председник Сирије треба да оде и да само то може довести до успостављања мира у овој земљи.

Још једна тема која је изазвала скандал је разматрање иранског питања. Ирански лидер ајатолах Али Каменеи је оштро наступио против политике УН, која по његовом мишљењу покушава да наметне свету своје вредности и погледе. Оваква изјава се није свидела генералном секретару Организације Уједињених Нација Бан Ки Муну. У узвратном говору он је критиковао иранске руководиоце због негирања чињенице Холокауста и због претње се ће уништити Израел. Овај конфликт се тешко могао решити пошто су обе стране покушавале да остваре своје интересе, наставља Аџар Куртов.

Актуелно иранско руководство понекад намерно игнорише уобичајене дипломатске методе и норме понашања. Ахмадинежад је више пута и врло оштро говорио у вези с непризнавањем Холокауста и права на постојање државе Израел. С моје тачке гледишта, овакве изјаве Ирана не доносе битне политичке дивиденде, и земља само остаје без својих потенцијалних савезника. Јасно је да Генерални секретар Уједињених Нација због своје дужности није могао да прећути овакве изјаве. Вероватно је и то да је Генерални секретар ОУН тако оштром изјавом покушао да добије својеврсну карт-бланш и да се рехабилитује у очима оних који су критиковали његов долазак у Иран и одбијање да се солидарише с проамеричком позицијом.

Без обзира на то какав да буде следећи дан самита и који консензус да постигну руководиоци земаља-учесница „Покрета несврстаности“ већ сад је јасно да ни Иран, ни Сирија нису постигли оно што су желели, уверена је политиколог Јелена Мелкумјан.

„Покрет несврстаности“ неки данас вештачки покушавају да обнове. Ова организација је настала у периоду хладног рата кад су земље у развоју покушале да буду независне од центара светског развоја. Сад се све променило, светска политика је постала другачија и зато више не постоје основе за обнављање делатности „Покрета несврстаности“. Није случајно што на овом самиту учествује мали број земаља. Раније их је било око сто, а сад су многе изабрале другачији пут. Сигурна сам да је овај самит од почетка био осуђен не неуспех.

Стручњак је истакла да већина земаља у развоју води политику заједничку целој светској заједници не покушавајући да заузме посебан положај. Њихов циљ је да се што пре интегришу у светску политику. Покушаји да се сепаратно решавају актуелна питања неће имати широку подршку.

Вера Хуринова, Милена Фаустова,,