Стога, ово јавно предузеће неће моћи ни овај пут ублажити удар на џепове грађана, нити помоћи уништеној пољопривреди, чије штете прелазе милијарду марака.
У залихама Робних резерви остало је тек толико да власт може кроз ово предузеће на капаљку понудити ратарима регресирано ђубриво или по пар конзерви унесрећеним, како је то био случај приликом прослогодишњих поплава.
Док у окружењу тражи вишак пшенице за посудити, у актуленој Влади РС нису одговорили грађанима зашто нису лани напунили силосе својих робних резерви, купили домаћи производ и тиме увелико помогли своје сељаке.
Очекивано, од садашње извршне власти нису се могли очекивати исправни потези, већ само испразна демагошка прича да ће Робне резерве Републике Српске дјеловати у случају већих поремећаја на тржишту и скока цијена.
Чиме би се то реаговало и на које вријеме, нису у извршној власти саопштили.
Јасно је и због чега, имајући у виду да би једина срећа била да се у РС никада не десе ванредне ситуације, судећи на основу реалности да су и резерве на резерви.
У том однедавно јавном предузећу располажу са 5.500 тона пшенице, кукуруза имају 3.800 тона, брашна 200 тона, 115.000 литара уља, млијека 156.000 литара, шећера 60 тона и 200 тона нафте. Мазута немају.
Ради поређења, залихе хљебног жита у силосима довољне су за свега 10 дана, док кукуруз не би помогао ни да се смире цијене сточне хране, док 200 тона брашна није довољно ни да се произведе дневна количина потребних векни хљеба.
Власт је преко овог предузећа увозила ђубриво од СНСД-у добро познатог произвођача и по принципу регресирања нудила ратарима, по цијени већој него што би сами извршили набавке.
Притиснути бесприцом којој је управо кумовала Влада РС неисплаћивањем подстицаја, морали су узимати лоше, а скупо гнојиво које ће морати вратити, јер ова власт не отписује, као што је то случај у окружењу, већ само пролонгира рок за враћање преузете робе.
У том низу губе сви, и ратари, и дражава и резерве робе, које би ускоро могле и да промјене назив, у много прикладини - скромне резерве.
