Ко ће заменити Сатану?

У оквиру асимтеричног одговора на постављање америчког система ПРО Русија ће до 2018. године створити тешку интерконтиненталну балистичку ракету. Ово је изјавио командант Ракетних трупа стратешке намене генерал-пуковник Сергеј Каракајев. Нова ракета ће бити на течно гориво и треба да замени интерконтиненталну балистичку ракету Р-36М2 Војвода, познату на Западу као SS/18 Satan.

Планови производње перспективе тешке ракете која је у стању да замени у строју Војводу били су изнети још 2010. године, мада се њихова реализација повезује са политичким факторима. Пре свега са прогресом преговора Русије и САД по питању формирања система ПРО. Зато су перспективну тешку ракету експерти и медији почели да виде управо као наш одговор на ПРО. За сада је одлучено да ће основу групације ракетних трупа стретешке намене чинити лакше ракете, пре свега РС-24 Јарс, каже војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

- Ја ипак сматрам да ће магистрална линија развоја стратешких нуклеарних снага Русије, конкретно њихове копнене компоненте, бити балистичке ракете на тврдо гориво са више пуњења РС-24 Јарс, подземног и мобилног базирања. Оне треба да чине сонову групације ракетних трупа стратешке намене у наредних 50-60 година. Што се тиче тешке балистичке ракете на течно гориво, њихова судбина ће зависити од тога колико ће Русија и САД моћи да се договоре о тематици ЕвроПРО, са једне стране, а са друге ће се одређивати могућностима економије. Да ли ће бити могуће истовремено финансирати рекете на тврдо гориво и течно?

Осим економскиз разлога, треба узимати у обзир и питања стратешке сврсисходности. Низ експерата сматра да су подземне интерконтиненталне ракете, како лаке, тако и тешке, постале превише остељиве у услвоима развоја високопрецизних средстава уништења. Мишљење експерта Института за међународну економију и односе, генерал-мајора Владимира Дворкина.

- Сматрам да разрада нове стационарне тешке ракете на течно гориво нема сврхе. Зато што у систему наоружања она може да игра улогу само у условима првог удара или у крајњем случају узвратног удара, тачније приликом лансирања од ссиетма упооравања на ракетни напад. Она је осетљива за сва сресдтва – нуклерна и високопрецизна конвенционална.

У тој ситуацији, коментаришу експерти, постављање нове групације ракета подземног базирања у Русији оправдано је само у једном случају. Ако се САД реше на форсирано постављање система ПРО који је у стању да заиста представља претњу по руски нуклеарни потенцијал. Али такав сценарио је могу само у случају повратка земаља правом хладном рату, што је данас мало вероватно.