Села горе а министар се чешља

Усјеви кукуруза, којим је у РС засијано 140.000 хектара, потпуно су страдали на скелетним земљиштима, тако да су у Лијевче пољу и шире, произвођачи кукуруза принуђени да усјеве намјењене производњи зрна силирају, међутим, квалитет такве силаже ће бити веома лош, упозоравају из Института.

                  Приноси зрна кукуруза текуће године просјечно ће бити умањени за 50-60 посто и вјероватно неће бити већи од 2,5 т/ха.

                  Процјена је да ће штете изазване сушом само на кукурузу у овој години у поређењу с производњом из временски повољних година (2004., 2005. и 2006. година) износити од 350-400.000 тона зрна.

                 Упркос свим овим чињеницама такозване мјере Владе РС и неозбиљност са којом је пришла и оваквој елементарној непогоди катастрофалних размјера директно воде колапсу аграра у Србској.

               „Због тога ће се јавити дефицит од готово пола милиона тона зрна кукуруза, а у условима дефицита и садашњег великог раста његове цијене у финансијском смислу штете су велике“, упозорено је у информацији Пољопривредног института и додаје да је овогодишња суша штетно утицала на производњу сјеменског кукуруза, који је ове године у РС заснован у Бања Луци и Бијељини, а због високе температуре у вријеме метличења, свилања и оплодње, чак и на наводњаваним усјевима оплодња је јако лоша и штете због тога су веома велике.

                 Сектор воћарства  је од самог почетка претрпио велике штете узроковане касним прољетним мразем који је у главном воћарским рејонима  похарао засаде воћа.

                 Највеће штете су код  јабучастог и коштичавог воћа а од посљедица измрзавања цвјетова код појединих сорти јабуке у потпуности су изостали приноси (ајдаред), док су код других значајно смањени.

                  У засадима шљиве и крушке високе температуре и топли вјетар  су довели до ожеготина листа и његовог ранијег опадања са стабла.

                  Приноси шљиве Чачанске родне  смањени су за око 70-80 посто.    

                   Суша односно недостатак воде у земљишту ће негативно утицати на квалитет плодова, а тиме и на квалитет сировине за прераду.

                   То је само дио учинка екстремних временских околности али узроци оваквог стања аграра у Србској су у превентиви и одсуству стратешког приступа.

                    Зато се испоставило да су  високи трошкови постављања система за наводњавање, које огроман број произвођача у Републици Србској није био у могућности да користи, а Влади није пало на памет да их субвенционише, довело до тога да је на повртларским  усјевима смањен приноса од 40-60 посто.

                    Производња поврћа на отвореном пољу  у већем проценту није била покривена системом за наводњавање, што је такођер утицало на смањење приноса од 50-60 посто, констатује се у Информацији Института.

                    И укупни остварени приноси сијена с природних ливада и пашњака, у овој години, умањени су, у зависности од локације и надморске висине,  од 40-60 процената.

                     Због недостатка влаге на већини природних ливада и пашњака други откос је потпуно изостао или су приноси смањени и до 80 посто.

                     Суша је такође утицала и на принос и квалитет кукуруза који је намјењен за силирање.

                     Принос и квалитет биомасе и клипа кукуруза на великом подручју Лијевче поља, Семберије и Посавине веома је лош, те ће се то одразити и на квалитет силаже.

                     Негативни ефекти суше, уколико ускоро не буде обилнијих падавина, могу угрозити јесењу сјетву због теже обраде земљишта и повећаних трошкова везаних за рад пољопривредне механизације.

                      Иако још календарски траје, већ сада је сигурно да ће овогодишње љето бити најтоплије од 1961. године од када су доступни климатски подаци за Бања Луку и неколико значајних меторолошких станица у Републици Србској, констатује се у овом извјештају.

                       Међутим,  стручњаци упозоравају да је суша у 2012. години  заправо продужетак суше из прошле, због чега су све резерве влаге из земљишта давно нестале и у овој години.

                        Због тога се испољава не само пољопривредна већ и изузетно јака хидролошка суша коју карактеришу ниски водостаји ријека и нивои подземних вода, те пресушивање бројних извора и бунара, упозорава се у информацији Пољопривредног института.

                         Овај документ дошао је у Владу РС али као да и није. Министар пољопривреде је опсједнут узалудним послом у изборној трци за градоначелника Бијељине а остали дио ове жалосне Владе сатра се да му притекне упомоћ све са службеним лимузинама, горивом и дневницама о трошку грашана па и тешко пострадалих пољопривредника.