Велика очекивања од састанка са Путином

Постоје србска очекивања да Русија помогне како би се прескочиле неке баријере у празном србском буџету, каже председник Томислав Николић и поручује да је он већ сада задовољан зато што зна да његов сусрет с Путином не може да протекне, а да из тога не буде обостране користи.

Председници Русије и Србије Владимир Путин и Томислав Николић састаће се сутра у Сочију, а према најавама Кремља, биће размотрено даље продубљивање билатералних односа, посебно у приоритентим областима економске и енергетске сарадње, укључујући реализацију стратешког пројекта Јужног тока.

Уочи тог састанка, председник Србије каже, да чињеница да је то њихов други сусрет у два месеца значи да постоји обострана жеља да сарадња буде много боља.

Притом, указао је Николић, постоје србска очекивања да Русија у овом најтежем тренутку за Србију помогне како би се прескочиле неке баријере у празном буџету које су нове власти наследиле.

"Моја очекивања су велика, огромна. Прво, велика је част разговарати са председником Руске Федерације већ други пут у три месеца - то је знак да постоји обострана жеља да много боље сарађујемо него до сада", рекао је Николић у ексклузивном интервјуу за Први канал руске телевизије.

Он је поручио и да је већ сада задовољан зато што зна да тај сусрет не може да протекне а да из тога не буде обостране користи.

Николић је додао да зна да постоје србска очекивања да Русија у овом најтежем тренутку за Србију помогне како би се прескочиле неке баријере у празном буџету које су нове власти наследиле.

"Очекујем да потпуно отворено разговарамо о томе шта је могуће и шта је у интересу Руске Федерације, а што може да помогне Србији. А, када се будем вратио, питајте да ли сам задовољан или нисам. Ја сам већ сада задовољан зато што знам да тај сусрет не може да протекне, а да из тога не буде обостране користи, а када има обостране користи, онда има користи за Србију", рекао је Николић у интервјуу, који ће у Москви бити емитован сутра.

Николић је указао да су односи две земље у овом тренутку на нивоу стратешког партнерства иако, како је рекао, споразум којим би то и званично било потврђено још није потписан.

Документ те врсте до сада није потписан, нагласио је Николић, али оценио је да су односи две земље "на нивоу као да он већ постоји" и да остаје само да се то "спроведе кроз папире".

Према његовим речима, оно што је омогућено избором Путина за председника Русије, а потом и резултатима избора у Србији јесте веома "тесна, блиска и чврста, на економским мотивима и пријатељству заснована сарадња између Србије и Руске Федерације".

На питање да ли постоји разлика у замисли коју је у вези са тим документом имао бивши председник Србије Борис Тадић и замисли коју има он, Николић је одговорио:

"Мислим да је природно и нормално да су сви председници Србије до сада имали замисао да остваре што бољу, чвршћу сарадњу са Русијом, али тога није било у пракси. Разлика између мене и осталих је у томе што све што будемо замислили то ћемо договорити, а све што договоримо то ћемо да остваримо".

Неки нови флуид између Србије и Русије

Према његовој оцени, већ се и у последњих неколико месеци осетило да постоји неки нови флуид у односима између Руске Федерације и Србије и да више тај однос није заснован само на призивању прошлости, заједничке историје, вере, религије, језика, већ и на интересима народа двеју држава.

"Оно што народи показују - а то је велика љубав - државна руководства не смеју и не треба да спречавају. Ми немамо задатак да убеђујемо Русе и Србе да треба да сарађују, изгледа да то треба убеђивати само руководства, а народ је потпуно опредељен. Видело се то само на једној фудбалској утакмици којој је присуствовао Путин, видело се и на недавно одржаном аеромитингу у Београду...", рекао је Николић.

Како је нагласио, његово је да следи вољу народа и да Србија потпуно искрено сарађује са Русијом, уверена у то да је то велики ослонац за њу али и у жељи да испуни друге услове који нормализују односе у самој Србији, уређују је демократски како би евентуално рачунали на то да можемо да будемо члан ЕУ.

Упитан да ли га вређа писање србских медија да одлази у Сочи да би од Србије направио губернију, Николић је одговорио да тешко више могу да га увреде "они који у новинама воде неки трећи круг председничких избора и покушавају да омаловаже све оно што је урадио" а посебно успех да већина грађана Србије гласа за њега.

Он је подсетио да је пре неколико година, у ноћи када је биран за председника Скупштине и када је "пало доста тешких речи" на рачун Русије од стране његових опоненета рекао - " камо среће да ми живимо као нека руска губернија и да се тако развијамо".

"Из тога су извели закључак да бих ја Србију припојио Русији, да не бих поштовао Устав Србије, да бих погазио суверенитет и територијални интегритет. Неколико месеци после тога формирали су владу и склопили уговор по којем Србија интензивно сарађује са једном руском губернијом, додао је србски председник.

Николић је додао да признаје да је русофил и да је Србија једино што више воли од Русије, те да је најважније да је Русија стални члан Савета Безбедности УН који, како је навео, никада неће прихватити независност Косова и Метохије, што олакшава борбу Србије.

Србија нема непријатеље

Николић замера претходним властима да никада нису биле искрене ни према Русији ни према Бриселу.

"Србија није имала добре односе са Русијом све до 2007-2008. године када су дошли избори, енертгетски споразум са Руском Федерацијом, заједничка компанија НИС. Сви су отрчали у Москву да се сликају са председником Путином, да потписују споразуме, имали су изборе месец дана после тога. Пред прошле изборе су трчали у Брисел да добију кандидатуру за чланство. Стално су на неким лажима и обманама, никада нису били искрени ни према Русији ни према Бриселу", сматра Николић.

Он, међутим, жели да Србија буде искрена према свима, посебно према пријатељима.

"Ми непријатеље у свету немамо - имамо мање и веће пријатеље. Што се тиче односа са Русијом биће потпуно отворени, као што су односи са ЕУ. ЕУ од мене никада неће чути неку лаж", рекао је председник Србије.

Говорећи о могућностима за сарадњу у војој области, Николић је рекао да постоје договори који ће бити реализовани а циљ је да "имамо заједничке производе, да заједнички наступамо на трећим тржистима", али да је додао да није истина да ће се србска војска наоружавати руским оружјем.

Упитан како види руски интерес за улагања у српску привреду, председник је рекао да њему одговара са Русија улаже у српску привреду, а Русија нека брине о свом интересу, нека објасни шта је њен интерес да улаже у Србију.

О посети Путина Србији, коју медији најављују у децембру, Николић каже да ће се још разговарати, али да би тило добро да обојица председника присуствују почетку радова на изградњи Јужног тока кроз Србију, што је планирано за децембар, а што је инвестиција вредна милијарду и 900 милиона долара.

Николић је, међутим, као нетачне оценио написе у медијима да Русија за подршку Србији тражи да Београд призна Абхазију и Јужну Осетију.

Србија - кућа са двоја врата

Упитан о постојању везе између унутрашњеполитичких питања у Србији и јачања односа са Русијом и да ли постоји неки проблем с тим у вези, Николић је рекао:

"Не, не постоји. Ми смо на изборима решили како треба да изгледа ова влада и ко треба да буде председник. Нова влада је формирала Међудржавну комисију за сарадњу са Руском Федерацојом, договарају се пројекти, инвестиције, решавају спорна питања из прошлих времена а то су испоруке гаса, цена, плаћање, рокови".

Како је додао, много тога је још нерегулисано и чека нека боља времена у односима Србије и Русије, због чега би он лично желео да се то све расшчисти и да "кренемо потпуно чистих односа у којима нико никоме ништа не дугује".

Кад је реч о односу Србије према Евроазијском савезу, Николић је казао да ће Србија бити у свакој организцији, регионалној, међународној у којој за себе може да пронађе корист, јер, како је навео, тржишта Русије и неких држава Далеког истока су шанса за Србију, али напоменуо и да Србија још нема довољно робе за то тржиште.

Он, међутим, додао је, увек има у виду да су благодети цивилизације и на западу и да државу треба уредити тако да буде демократска.

Желимо да законодавство прилагодимо европским стандардима, како би земља била уређена као Немачка и покушавамо да остваримо оно што сам називао Србија - кућа са двоја врата: једна на исток, једна на запад, и једна и друга отворена за пријатеље, закључио је председник Србије.