Најстрожа казна одузимање дневнице

БАЊАЛУКА - Пословником о раду Народне скупштине РС нису предвиђене казне за посланике који често одсуствују са седница парламента или који читав четворогодишњи мандат проведу седећи у посланичкој фотељи, а да не проговоре ни реч током скупштинских расправа. Једина „репресивна мера“ која их може задесити јесте одузимање дневнице (30 марака), и то у случају ако посланик не гласа за неки закон или одлуку, а у том часу се налази у сали НС РС.
Очигледно због тога многи посланици, па и у време жустрих расправа, време проводе у скупштинском ресторану, читајући новине или ћаскајући са новинарима у скупштинском холу. Ипак, већина посланика у парламенту РС сматра да су њихове колеге дисциплиноване, да редовно присуствују седницама и расправама и да нема оних који редовно или неоправдано изостају.
„Ако поједини посланици често напуштају седницу то би се могло подвести под нарушавање реда и рада у НС РС и у том смислу могао би да реагује председник парламента. Међутим, мислим да би било најбоље да се то питање регулише нормативним актима, где би биле предвиђене санкције. Парламент Српске тренутно разматра могућност доношења закона о правима и обавезама посланика и делегата и радна верзија текста наредних дана ће се наћи пред надлежним комисијама“, потврдио нам је посланик СНСД и председавајући Комисије за избор и именовања Крстан Симић.
Он сматра да би тим законом требало одредити и новчане санкције за посланике који не извршавају своје обавезе. Мада Влада РС припрема нацрт закона о платама, Симић сматра да би питање права и обавеза изабраних званичника - председника и потпредседника РС, посланика и делегата требало регулисати одвојеним законом.
„Имамо и појаву да се неки посланици никада не јављају за дискусију и то делује депресивно на рад скупштине. Међутим, нико не може присилити посланика да говори, али мислим да се тиме ствара погрешна слика о потенцијалу скупштине будући да имамо посланике који за четири године нису отворили уста и оне који се поприлично ‘троше’ у дискусијама“, каже Симић.
И његов колега из СДС Душан Стојичић сматра да су већи проблем посланици који не учествују у парламентарним дискусијама, а остварују иста права као активни посланици.
„Просто је несхватљиво да се такви људи кандидују на изборима, а не испуњавају основни задатак, а то је да заступају интересе грађана и бирача. Мислим да ту никакве новчане санкције не помажу, већ да највећа казна за њих могу бити следећи избори. Међутим, ми немамо развијену јавну демократску свест и углавном се гласа за странке, а не за појединце, што за последицу има комотно и неодговорно понашање појединих посланика“, каже Стојичић. Он сматра да многи посланици не поштују институцију у којој раде и да тај проблем није могуће решити изменом пословника о раду, већ „кажњавањем на изборима“.
„Стално се излази из сале за време расправа, раде се неки сасвим други послови, а дневни ред и оно што се дешава у сали је - успутно. Значи, оно што би требало да буде основни задатак постаје мање важно“, закључује Стојичић.
Посланик Странке за БиХ Мухарем Мурселовић, међутим, сматра да посао посланика није само да присуствује седницама, иако се то узима као његов основни посао и мерило за његов рад.
„Широка је лепеза онога што раде посланици - од сусрета са грађанима, рада у локалној заједници, предлагања закона, рада у скупштинсим одборима и комисијама. Седницама увек присуствује најмање 90 одсто посланика и нема оних који редовно изостају“, истиче Мурселовић. Ипак, и он признаје да има народних посланика који „залутају у НС РС, одраде један мандат и после се професионално не ангажују у политици“.
„Има и оних који прођу са малим бројем гласова помоћу компензационих листа, па и њих саме изненади што су постали посланици. Оне који не раде свој посао грађани обично казне на следећим изборима јер је бирач кључни фактор који нама доноси то да нас људи препознају, да будемо њихови гласови у Скупштини и за мене је највећи комплимент када ми грађанин каже: ‘Е, нек си то рекао, то сам и ја баш мислио’“, каже Мурселовић.

И у Федерацији БиХ заводе ред

Парламент ФБиХ требало би на наредној седници да расправља о изменама пословника о раду и мерама помоћу којих би требало да се дисциплинују неодговорни посланици који не присуствју седницама.
„Требало би увести финансијске казне за посланике који квалитетно не оправдају своје неприсуство седницама јер у садашњој ситуацији довољно је да се посланик обрати стручној служби парламента и каже да је спречен да дође без икакве обавезе да то потврди неким документом. Велики број посланика неоправдано одсуствује са седница, било да се разбеже по кафићима или ресторанима, па их једва скупимо да гласају за неки закон“, каже председавајући Представничког дома парламента ФБиХ Сафет Софтић.