Чувар земље леопарда

Руски еколог добио је престижну међунаородну награду за формирање заштићених територија на Далеком Истоку. Међународни Савез за заштиту природе уручио је шефу Амурске филијале Светског фонда дивље природе Јурију Дарману награду Фреда Пакарда За храброст у послу заштите националних паркова.

Ово је признање за допринос еколога у формирању 60 посебно заштићених територија у региону. Име биолога Јурија Дармана одавно је познато свима које интересуе екологија. Називају га чуварем амурских шума, спасиоцем заштићене природе. Сада је он добио међународно признање – награду Фреда Пакарда. Један чувени еколог назвао је формриање националних паркова подвигом. Ако се то примени на Дармана, онда није претерано. У многоме управо захваљујући њему сачувани су од нестанка ретке врсте далекоисточних животиња: амурски тигар, далекоисточни леопард и рода која се гнезди само у том региону. Сам Јуриј Дарман назива екологију новом религијом света.

- Треба објаснити омладини да смо део ове планете. Спас амурског леопарда је за мене била лична ствар. У последњих 12 година бавим се углавном њиме, зато што је он био на ивици нестанка, на планети је остало највише 30 примерака. Сада, надам се да их је најмање 45. На реци Амур треба чувати и далекоисточну роду. Ових птица је остало на планети мање од 3500 хиљаде.

По мишљењу експерата, у перспективи популација леопарда може да се увећа до сто житовиња, а то је скоро ганрација преживљавања пегаве мачке. Спасити леопарда од ловокрадица било је лакше него помоћи амурској царској риби да преживи, жали се Дарман.

- Најсложенији објект заштите на Далеком Истоку је калуга, огромна реликтна јесетра, која живи само у ушћу Амура. Ранија је она достизала тону тежине. Сада су остали само поједини примерци. Они пливају по Амуру као подморнице. Калуга се налази на ивици нестанка.

Најпознатији национални парк који се појавио захваљујући Јурију Дарману је Земља леопарда, отворен пре пола године. Површина парка износи преко 260 хиљада хектара.

Формирање националног парка подразумева дуг маратом по инстанцама. Треба одати признање упорности Јурија дармана и његовој вери у свој посао, примећује експерт Центра за заштиту дивље природе Армен Григорјан.

- За организацију националног парка потребни су велики напори. Процес њиховог формирања је дуготрајан, тежак, често безуспешан. Потребна је група ентузијаста која иницира овај процес. Припрема образложење, предаје га одговарајућим структурама, оно се разматра.

Дарман и његови истомишљеници су били на извору оних програма које је 2000. године усвојила држава. 2008. године под личном контролом Владимира Путина прорадио је програм „Амурски тигар“ за заштиту огромних мачака од истребљења. А 2010. године у Петербургу је протекао Самит тигра, уз учешће руководилаца 13 земаља у којима обитавају тигрови. Сада је популација далекоисточних мачака коначно престала да се смањује и достигла је 500 примерака.