И поново „Марш“...

„Марш милиона“ је врло упечатљив бренд смишљен за протестне акције. Максимум на који могу да рачунају њихови организатори је неколико десетина хиљада људи у целој Русији, уверени су стручњаци. Још једна шетња опозиције биће одржана данас (15. септембра). Аналитичари истичу да овај покрет није формулисао јасне циљеве. И доносе закључак: опозиција планира провокације како би изазвала узвратно оштро деловање власти.

Прву акцију под називом „Марш милиона“ руска опозиција је организовала 10. децембра прошле године. Повод су представљали закључци парламентарних избора завршених неколико дана пре тога: протестанти су их прогласили фалсификованима. Званични канали су тада саопштавали да има 25 хиљада учесника у митингу на Болотном тргу у Москви, организатори су говорили о 80 хиљада.

Након првог „Марша“ уследио је други, фебруарски. Опозиција је маршрирала и у марту, после председничких избора, и још у мају. Затим је наступила пауза за летњи распуст. И с новим снагама – у марш 15. септембра. Влада града Москве је дозволила опозиционарима да прођу од метро станице „Пушкинска“ преко Булеварског прстена до проспекта академика Сахарова где је митинг планиран. Власти су одобриле да у акцији учествује 25.000 људи. Међутим, лидер „Левог фронта“ Сергеј Удаљцов изјављује да ће бити најмање 50.000 учесника.

Без обзира на громке изјаве лидера опозиције – међу којима су исти овај Удаљцов, адвокат и бизнисмен Алексеј Наваљни, као и познати Борис Немцов – протестни покрет је запао у логичну кризу. Главни проблем је исти као и пре – недостатак јасног политичког програма, истиче генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин.

- На ове „Маршеве милиона“ милиони управо и не долазе. Долазе хиљаде. И организатори шетњи се налазе пред насушним проблемом повећања броја учесника. Међутим, притом упорно не формирају политички или социјални дневни ред који би на ове протестне манифестације могао да привуче довољан број учесника. Само се ограничавају идејом, темом супротстављања власти. Ово у извесној мери одаје политичку немоћ руске опозиције.

Акција може имати одређеног ефекта под условом да власти наседну на провокације и да се понашају изузетно окрутно. Управо то, судећи по свему, и очекују организатори протеста, сматра Алексеј Мухин. А председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов, са своје стране истиче да протестни покрет у Русији у свом садашњем облику у принципу не подразумева било какав јасан план или политички механизам.

Протестни покрет који се појавио у зиму прошле године, ја не бих упоредио с такозваним револуцијама у боји, већ с покретом „Окупај Вол-Стрит“. Он има прилично апстрактне захтеве који се тешко могу реализовати. Тачније, захтеве који уопште не подразумевају јасан политички механизам своје реализације. Односно, то је протест у чијој основи се не налази политичко деловање усмерено на конкретан резултат, већ жеља за самоизражавањем.

И заиста, ствара се утисак да је главна мотивација учесника у протесту – „учествовање ради учествовања“, дели с нама своје мишљење председник Фонда „Јавно мњење“ Александар Ослон.

- У сличним манифестацијама све више учествују они који у самом процесу виде могућност да се напоје енергијом. Само учествовање заправо и постаје смисао оваких манифестација. Мислим да ће се сад све јаче испољавати овај психолошки тип. То су углавном млади, не баш тако интелигентни људи, који лако падају у ватру и преносе своју енергију на друге.

Криза протестног покрета о којој говоре стручњаци, огледа се и у изјавама присталица опозиције. Неки блогери се већ залажу против „празног митинговања“, које по њиховим речима, осим негативне власти и разочарења дела грађана који протестују, ништа више не изазива.