Стотине ходочасника на врху Румије

И јуче се, како то налаже традиција за Тројчин дан, велики број вјерника из Бара и околине испео на врх Румије, највеће планине на нашем приморју. Уобичајено, вјерници су се најприје окупили предвече у селу Микулићи, у подножју свете планине, гдје је у цркви Светог Николе отац Чедомир Милосављевић обавио поноћну службу. Прије свитања, око 1³⁰ часова, за крстом Светог Јована Владимира, над којим је први зетски светитељ, на превару, погубљен у 11. вијеку, литија је кренула ка Румији.
У цркви Свете Тројице, која је на врху ове планине постављена прије двије године (освештана је 31. јула 2005.) литургију је служио протојереј Ђорђе Кнежевић, парох тополички и старјешина храма Светој Јована Владимира у Бару.
- На Румију сам се испео први пут, и збиља је било предивно. До цркве је стигло око 500 вјерника. У повратку смо освештали кладенац у Микулићима и литијом око цркве Св. Николе завршили круг – казао је јуче свештеник Кнежевић.
Подсјећамо да крст Св. Јована Владимира вјековима чува овдашња породица Андровић и из свог дома износи га једном годишње (за Тројчин дан), када један од чланова ове породице предводи литију на Румију. Иначе, црквица посвећена Светој Тројици, постављена на 1.593 метра високој Румији, у организацији барског православног Црквеног одбора и Митрополије црногорско-приморске.
Легенда говори да је на врху Румије некада постојала црква Свете Тројице, задужбина Светог Јована Владимира, која је, према вјеровању, требало поново сама да се појави, када на истом мјесту гдје је била буде сакупљено довољно камења које се традиционално износи на планину.
У духу такве традиције и очувања култа Св. Јована Владимира, заштитника града Бара, који овдје његују све три вјере, ходочасници су, деценијама, у литији, за свечевим крстом, носили по један камен. И збиља, гомила камења је нарасла толико да је било вријеме да се претвори у цркву. Истини за вољу, уз помоћ људи. Претпрошле године, на дан Свете Тројице, постављена је лимена црква, челичне конструкције. Првобитно је црква допремљена пред Парохијски дом будућег храма Светог Јована Владимира на Тополици, одакле је касније хеликоптером Војске СЦГ у присуству масе православних вјерника, из два дијела транспортована на врх планине. Црква има десет квадрата, са три звона специјално изливена у Русији, различитих димензија, са крстом од прохрома. Према процјени стручњака, јачина конструкције може да одоли ударима вјетрова који често "походе" Румију. Предвиђено је и да се, временом, спољашњи зидови цркве обложе камењем које су ходочасници годинама сакупљали.