Да ли је потребна нова хришћанска карта Блиског Истока?

Папа Римски Бенедикт 16. вратио се у Ваткан после тродневне апостолске посете Либану. Мисија је била једна од најтежих за 8 година папског служења Јозефа Ратцингера. До недељне папине посете талас муслиманског гнева се већ пронео од Египта до Малезије и пренео се на европске муслимане.

Чак Либан, најхришћанскију земљу Блиског Истока, исламско негодовање није заобишло. У либанском Триполију управо на дан када је папа разговарао са руководством Либана и његовим конфесионалним лидерима, протекли су маршеви муслимана против увредљивог америког филма и папине посете. Једна особа је погинула.

Посета папе Либану и то у каквом контексту су га тамо дочекивали, остветлила је болно стање међукофесионалних односа у региону. Управо тамо где се спајају извори три највеће религије света – јудаизма, хришћанства и ислама. Овим религијама је, нажалост, све теже да коегзистирају.

Роман Лункин, експерт за проблеме религије Европског института РАН сматра да је кривац за заоштравање међуконфесионалних односа политика САД у региону.

- Антихришћанским расположењима доприноси непријатељство према САД-у. Ова расположења се трансформишуу антихришћанска. Ипак је САД хришћанска земља. За многе становнике Блиског Истока, за муслимане, супротстављање САД-у је супротстављање хришћанству. И у вези са тим положај хиршћана у тим земљама ће се погоршавати.

У последњих 15 година емиграција хришћана из региона достигла је скоро библијске пропорције. Иза исељавања стоји страх за будућнсот и губитак духовних оријентира, политизација вере. Резултати су следећи. У Ираку, где је пре операције Пустињска олуја 1991. године живело преко 800 хиљада хришћана, на данашњи дан има их мање од 500 хиљада, а то је мање од 3% становништва. Либан, где су некада хришћани чинили већину, једино је острво хришћанства у арапском свету. Али сада је хришћана тамо остало мање од 35%.

Алексеј Јудин, експерт Центра за проучавање религија руског хуманитарног универзитета, каже да овај процес има много узрока. Један од њих је неодвојивост религије и политике у исламу. И одлазак хришћана ће се наставити.

- Хришћани у датом случају се суочавају са оним на шта су сами одавно заборавили или што немају. Са политичким изражавањем религије. А за ислам политика и религија су једно исто. Заиста темпо бокства или одласка хришћана са Блиског Истока је скоро катастрофалан. Природа ове појаве је слојевита.

Блиски Исток је, као што се зна, колевка хришћанства. Али у тој колевци живот постаје не баш пријатан. Одлазак хришћана дотиче скоро све државе региона. Тим поводом ће вероватно морати да се црта нова хришћанска карта Блиског Истока.