Туђе деце нема

Завршена је друга етапа бициклистичке трке Русија и свет без сирочади. Њени учесници, бивши спортисти, уверени су: нема туђе деце. Они су решили да пропутују читав свет како би скренули пажњу на проблем усвајања. На данашњи дан иза леђа бициклиста остало је скоро 5000 километара путева. Акција је стартовала 5. јуна у Кијеву, а друга етапа се завршила у главном граду Урала Јекатеринбургу.

Ову децу су већ усвојили. Али она желе да сва деца Земље имају маму и тату. У августу 28 дечака заједно са родитељима који су их усвојили село је на бицикле и упутило се по свим руским градовима. На челу колоне бициклиста је руководилац највећег рехаблитационог центра за децу са улице у ЗНД Генадиј Мохненко. Он је уверен да дечији домови и интернати треба да постану ствар прошлости.

- Сам имам 31 усвојено дете. Са мном иде отац 16-оро усвојене деце, отац 11-оро деце, од којих је седам заражено ХИВ-ом. Видимо да чак и најтеже дете, када се нађе у породици, преживљава радикалну промену, мењају се његов живот и судбина. Преко овог путовања око света на бициклима решили смо да надахнемо људе на то да иду у интернате, дечије домове и да узимају сирочиће у породице.

По речима Генадија Мохненка, данас на једно сироче у Русији долази хиљаду радно способних, одраслих људи. Они имају могућности да учине децу срећном. Туђе дете се може заволети као своје, уверн је он.

- У један глас са својим пријатељима који имају усвојену децу говорим: наравнo, она ће постати рођена! Или, на пример, страх поводом генетике – деце алкохоличара и наркомана. Ми се осмехујемо, јер не постоји наследна наркоманија или алкохолизам. Моја усвојена деца су из породица алкохоличара и наркомана, али то су дивна деца, талентована.

У тиму су три усвојена Генадијева сина. Дечаци су били незбринути од 4-5 године, а једног су нашли на улици када су му биле две године. Сада се отац њима поноси. И има зашто: један је постао шампион Украјине у боксу, други је савладао највиши врх Европе – Елбрус и планину Арарат. Од најмлађег су лекари својевремено дигли руке – нису се надали да ће моћи да се излечи од токсикоманије. Ипак излечио се – помогли су породица, топлина и љубав родитељског дома.

Као о чуду о својој новој породици говори најмлађи учесник бициклистичке трке, 13-годишњи Јура кога су усвојили пре годину дана.

- Мама је умрла, тата је пио, напијао се, тукао ме. Тако се десило да сам доспео у нову породицу. Када деца доспевају у породицу, она процветају, њих заливају љубављу, као цвет водом.

Ове дечаке нису уплашиле тешкоће дугог путовања. Дневно су морали да прелазе 100-150 километара. А у последњој етапи више од 200. Из Јекатеринбурга учесници трке су се упутили кући – почела је школска година и време је да се седне у клупе. А следећег лета ће се вратити како би стигли до Бајкала. За 6 година момци намеравају да изврше пут око света – да пређу Европу и Северну Америку од Аљаске до западне обале Тихог океана. Да у свету не остане сирочади, убеђени су учесници бициклистичке трке који треба да проведу укупно 14 месеци вртећи педале.