Против кога пријатељују пријатељи Сирије?
У четвртак у Холандији ће бити одржан нови састанак Пријатеља Сирије. Овај форум обједињује земље и организације које подржавају сиријску опозицију у њеној борби за свргавање Башара Асада. Састанак се одржава у контрексту све јачег оружаног сукоба у самој земљи и почетка посредничке делатности специјалног представника УН и Лиге арапских држава за Сирију, бившег министра иностраних послова Алжира Лахдара Брахимија.
Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.
Међународна група пријатеља Сирије најмнгобројнији је и истовремено активан форум који спаја противнике Башара Асада. На изворима њеног формирања стајао је председник Француске Никола Саркози, који није крио намеру да у Сирији понови либијски сценарио.
Што се тиче администрације америчког председника Барака Обаме, за разлику од времена Џорџа Буша млађег, САД спроводе префињенију спољну политику. Представници Беле куће у свакој повољној прилици подвлаче да после повлачења основних снага армије САД из Ирака предмет главне бриге Вашингтона остаје Авганистан. У другим кризним жариштима попут Либије и Сирије, Американци више воле да делују рукама својих савезника. При томе геополитички циљеви САД остају исти.
Делатност групе пријатеља Сирије изазива много питања. Уочи актуалног састанка у Холандији, у Каиру је одржано заседање такозване контакт-групе за Сирију. У њу спадају Египат, Иран, Саудијска Арабија и Турска – земље које заузимају различите позиције у погледу председника Башара Асада, али при томе су утицајни факори у региону.
Ипак је очигледно да ће се Запад потрудити да избегне било какво учешће земаља које нису под његовом контролом у организацији мониторигна дешавања у Сирији. И мада се званично говори искључиво о жељи да се спречи хуманитарна катастрофа у Срији и да се помогне да у тој земљи тријумфује демократија, сам карактер антиасадовске коалиције пружа основе да се у то посумња. Јер земље које чине Лигу арапских држава на челу са Катаром и Саудијском Арабијом, и тим пре приапдници Ал-Каиде који ратују на страни сиријске опозиције, тешко могу да претендују да улогу учитеља демократије. На ово мешање циљева Запада у Сирији и шарениш табора противника званичног Дамаска скренуо ј епажњу слушалаца Гласа Русије шеф сектора за политичке интеграције Института за Европу РАН Николај Кавешников.
У политици западних земаља на врло сложен начин испреплитани су нормативни мотиви – тачније искрена тежња да се прошири зона демократије, и практични мотиви. Последњи су везани за осигурање њихових националних економских интереса, интереса у сфери безбедности. Политика понекада ставља у исти кош врло различите режиме и чини савезницима људе са супротним погледима.
Али организација и образлагање оружаног мешања у сиријски конфликт споља тежи је задатак него 2011. у Либији. Узрок је одсуство резолуције СБ УН која даје макар увијено одобрење за интервенцију. У случају Либије такву улогу је одиграла резолуција о увођењу зоне забрањене залетове изнад земље. Ипак што се тиче Сирије после супротстављања Русије и Кине Запад не успева да провуче кроз СБ УН чак такав расплинути документ. Зато се рачуна на формирање максимално широке, мада и крхке коалиције земаља, правобранилачких и хуманитарних органиазција које су у стању да придодају појачаном притисаку на Дамаск међународно-легитимни карактер.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Сирија
- САД
- геополитика
- рат
- сукоби
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















