Све мање образованих

Само седам одсто грађана Србије има високо образовање,а скоро половина нације има завршену само основну школу

Србија је једина земља у Европи у којој је у последњих 15 година опао број високообразованог становништва!

Према подацима које је изнео потпредседник Владе Божидар Ђелић, само седам одсто људи у Србији има високу стручну спрему, 22 одсто становништва старијег од 15 година има непотпуно основно образовање, а 24 одсто популације има завршену само основну школу.

Професор на Филозофском факултету, на одсеку педагогије, Желимир Попов каже за Пресс да Србија има катастрофалну образовну слику, за коју је највише крива државна политика.

- Имамо само седам одсто високообразованих људи, јер држава не стимулише младе да студирају. Знамо да је просек студирања седам година. То је због тога што студенти све више морају и да раде упоредо с учењем.

О томе колико држава мало брине о образовању говори податак да је од укупног буџета за образовање за плате запослених намењено 90 одсто средстава, а само 10 одсто користи се за развој установа. Поређења ради, у свету од укупног буџета за образовање 60 одсто иде на плате, а чак 40 одсто за развој - каже Попов.

Државни секретар у Министарству економије задужен за запошљавање Владимир Илић каже за Пресс да се неповољна образовна структура значајно одражава на велики број незапослених у Србији.

- Од око 580.000 незапослених једна трећина њих има врло мале шансе на тржишту рада баш због неадекватног образовања.

Наш образовни систем производи кадрове који нису потребни тржишту рада. Цео систем образовања у Србији веома је инертан и прави потпуно неупотребљиве кадрове - сматра Илић.

Према његовим речима, основни проблем, у ствари, је то што не постоји комуникација између образовног сектора и тржишта рада.

- Цео образовни систем је такав да упропаштава младе талентоване људе. Није тајна да фале кадрови у областима информационих технологија, грађевине, туризма, затим, потребни су столари, кувари, лимари, вариоци.

Родитељи у Србији своју децу углавном уписују у гимназије, економске и правне школе, а познато је да су то профили који имају слабе изгледе да нађу посао - каже Илић.


Помоћ младима у одабиру школе

Државни секретар Владимир Илић каже за Пресс да ће у Министарству економије ускоро бити покренут нови пројекат који ће младима помоћи да лакше изаберу будуће занимање.

- Требало би да правимо нешто што ће бити као прогноза потребних занимања. На основу конкретних података с тржишта рада, одговарајућом методом, могуће је предвидети који ће послови бити највише тражени у неком наредном периоду - наводи Илић.


Лончар: У жичаре се више улагало

Министар просвете Зоран Лончар изјавио је јуче да је Србији потребно савремено образовање, али не само „на билбордима током предизборних кампања, већ и у пракси".

- У школе је инвестирано три пута мање него у жичаре. Надам се да ће се то променити у наредној влади - рекао је Лончар. Он је објаснио да је приоритет од 2001. године у реформи образовања било стварање нових институција, модернизација програма и увођење нових профила, законске промене, као и стварање стратегија за развој образовања.