Кина и Јапан склапају примирје?

Кина се обратила Јапану са позивом да се обнове преговори око острва у Источно- Кинеском мору. Нешто раније је са истом иницијативом иступио Токио. Стране су решиле да не заоштравају односе.

Дата је команда „стоп“, али не и „назад“. Престају антијапански погроми у Кини, снижава се тон међусобне реторике. Али, Токио не одустаје од куповине 3 од 5 спорних острва Сенкану од приватног лица. Пекинг, са своје стране не доводи у питање свој суверенитет над овим острвима, иако их сада контролише Јапан и нема намеру да разматра ово питање на будућим преговорима.

Ситуацију коментарише експерт Института Далеког Истока Јаков Бергер- опрезни оптимиста по овом питању:

- Претпостављам да се може постићи договор, ако Јапан пристане на одређене уступке. Врхунац ове кризе је прошао. Кинеске власти су позвале грађане да не прибегавају екстремним мерама у борби за суверенитет над острвима. То што су се обе стране вратиле за преговарачки сто, наравно може да помогну решавању кризе.

Главни уредник часописа „Русија у глабалној политици“, политиколог Фјодор Лукјанов је сагласан- лош мир је бољи од добре свађе:

- Не почиње рат. Зато што је рат ужасно скуп, посебно имајући у виду међусобну економску зависност Кине и Јапана. А као друго, ако можемо да представимо да је Кина решила да покаже силу, то је наравно дар за САД. То је данас нешто о чему могу да сањају они који се боје будућности Кине.

Кина већ осећа губитке због фактичког смањења тока туриста у Јапан- број авио летова се смањује, или авиони лете полупразни. Пекиншким издавачима су чак забранили да штампају књиге о Јапану, говори експерт Јаков Бергер:

- Губици су за обе стране већ сада озбиљни. За Јапан, Кина је први и главни економски партнер, за Јапан Кина је важнија него САД. Кинеско тржиште је најмоћније, најобимније на свету. За Кину је Јапан такође важан. Раскид трговинских или инвестиционих односа, био би озбиљан ударац на извозне могућности Кине, довео би до затварања читавог низа предузећа и незапослености у многим регионима Кине.

Спор између Кине и Јапана због острва у Источно-Кинеском мору интензивирао се неколико година уназад, пошто су у овој области пронађене богате резерве угљоводоника.

Врхунац кризе се догодио у време посете министра одбране САД Леона Панете Јапану и Кини. Кина је тражила и добила уверење од шефа Пентагона да Вашингтон неће заузимати ничију страну у овом спору. Ипак, америчка теза и даље стоји да ће напад Кине на спорна острва сматрати нападом на своју националну безбедност. Заједно са тим је јасно да ће овај конфликт снизити вероватноћу нарастања нових тензија и да ће дозволити Кини и Јапану да самостално реше кризу у спорној зони.