„Светска мрежа“ театра

Руски театар започиње у новој сезони своју велику интернет експанзију, тако да и интернет- технологије улазе у позоришни живот. Ипак, ова „хибридизација“ није свим позоришним трупама блиска, и представља фатум, који би радо избегли.

„Не можемо да не примећујемо постојање интернета“- подвукао је уметнички руководилац Александринског театра у Петергбургу Валериј Фокин у интервјуу за руске новине „Известија“. Многи позоришни уметници сматрају да „улазак у мрежу“ носи са собом бројне предности: од популаризације представа до стварања новог позоришног језика. Гледаоци који немају новца или времена, могу једноставно на интернету да погледају позоришне представе.

Главни руски музички театар- Бољшој- има свој канал на Youtube, тако да се балети и опере сада могу пратити у режиму реалног времена по целој Русији. На истом сајту постоји и колекција најлепших представа.

„Чак и ако представа буде на репертоару целих 10 година, њу види свега неколико стотина хиљада људи,- говори оснивач фестивала „Театарска паучина“- театролог Игор Овчиников.

- Ипак, скептици тврде, да никакав „интернет театар“ не постоји. Макар не у Русији. Пренос преко интернета извођења представе или постављање видео снимка на интернет у суштини је само нова форма старог жанра телевзијских представа. „Представљати инетрнет-театар као нову форму постојања уметности још је рано. То су спектакли 21. века, и узгред, прилично невешто направљени“- говори режисер концерата и позоришних представа Екатарина Фјодорова.

- Има смисла да се позоришне представе преносе директно и емитују у биоскопима, као што то бива у другим земљама, говоре многи експерти. „Гледаоци могу да купе јефтине карте и виде уживо премијеру, која се на пример одржава у неком московском уметничком театру, објашњава Екатерина Фјодорова.- Такви преноси макар мало подсећају на позоришну атмосферу.“

Критичари често са много сумње оцењују и интерактивне представе, које се могу видети на друштвеним мрежама. У јануару је овакав експеримент спровело берлинско позориште Максим Горки, поставивши представу „Ефи Брист“ на Фејсбук. Тачније на својој страници „онлајн сцена“, поставили су видео запис и фотографије глумаца.

Даље, мора се рећи да позоришни фестивали на глобалном нивоу, пролазе кроз кризни период. Организација и учешће на фестивалима није јефтина. Зато су позоришта приморана да траже нове платформе за међусобну комуникацију. А једна од таквих згодних платформи је управо Интернет.

Ипак, многи руски режсери не верују у интернет- технологије. Неки позоришни уметници мисле да после одгледаног „трејлера“ на интернету, гледалац нема више жељу да оде у позориште и види ту представу уживо. Други, напротив сматрају да је овакав приступ „маркетинчки оправдан“ и да више људи управо на овај начин бива мотивисано да оде у позориште.

И то је јасно. На крају крајева, позориште - то није само оно што се дешава на сцени, већ и синергија која се рађа међу глумцима и публиком. Театар је уметност колективне перцепције - објашњава Игор Овчиников. „Седите у сали и ваша реакција на оно што видите на бини утиче на друге људе који седе поред вас“- говори овај позоришни критичар. И све ово утиче на глумце на сцени. Такве чаролије на интернету, наравно нема. Ипак, за некога су и друштвене мреже вид позоришне сцене на којој свако има своју улогу.